У ризници Билиотеке Српске Патријаршије чува се писано културно благо српског народа стварнао кроз вјекове. Међу њима једно од значајнијих мјеста заузима ЕВХОЛОГИОН (Детлачки молитвослов-зборник) који се састоји из двије цјелине.
Прва цјелина која садржи одломке (чинове) поретке и текстове-часослова, молитвослова, служебник, октоиха и других богослужбених књига готово у потпуности је дјело једног писара, Захарија Возућанина, који је ову књигу писао у манастиру који прославља догађај преноса моштију светог оца Николаја, у селу Детлаку, поред ријеке Укрине, код града Дервенте, у вријеме српског архиепископа Пајсија и босанског митрополита Исаије.
Друга цјелина је старији и обимнији дио књиге, за који немамо аутентични податак о писару, мјесту и времену настанка. Палеографска истраживања су показала да је, осим пар листова, читав рукопис дјело једног писара, а да је садржај у великој мјери истовјетан са Горажданским молитвеником (молитвословом) из 1523. године, као и са Милешевским из 1546. године (који је прештампан са Горажданског), те се може закључити да је овај препис настао по узору на једно од та два издања. Овај дио рукописа је посебно занимљив и за истраживаче који се баве историјатом српских манастира због података из записа, да је књига настала у селу Детлаку, што је главни аргумент да је у њему постојао српски православни манастир, односно један духовни центар.Наравно, са све историјске дистанце није лако утврдити како је у тим вјековима био организован црквени живот у мјесту Детлаку, гдје је овај бисер српске културе и писмености настао. Осим Евхологиона, у овом манастиру настала је још једна важна рукописна књига, Јеванђеље из 1509. године, које се сада чува у Народној библиотеци у Букурешту.
Рукопис сва три писара свједочи о њиховом искуству и вјештини у преписивању књига и указује на то да су они радили у неком развијенијем преписивачком средишту, или су се тамо обучавали. Прихватање ове тезе значило би да је у том духовном средишту у вријеме формирања конволута преписивачка дјелатност трајала већ више деценија, а судећи по лијепим и исписаним рукописима, по илуминацији, коректорским исправкама и неким другим карактеристикама обје књиге увезане заједно, у овом скрипторијуму дјеловали су образовани и искусни преписивачи-илуминатори који су као узоре у раду имали и штампане књиге. С обзиром на то да се у првој књизи конволута потврђују двије руке, сасвим је сигурно, да је у Детлаку у 17. вијеку, у вријеме презвитера Милеша, поред Захарија Возућанина, на преписивању књига радио бар још један преписивач.
Село Детлак први пут се помиње 1570. године у једном турском попису, међу двадесет насељеник мјеста, која су тада сачињавала подручје доборске нахије. По вјероисповјести становници тог села одувјек су били православци и ту није било насељавања припадника других вјера, што би се, према неким мишљењима, могло довести у везу и са постојањем манастира. Данас постоји Горњи и Доњи Детлак у саставу општине Дервента, припадају мјесној заједници Календеровци, у Републици Српској.
ПРИРЕДИО: Угљеша Скоко
ИЗВОР: Евхологион-коментари, Београд 2011; Евхологион 1550-1628 епархија зворничко-тузланска, Београд 2011.
http://www.plemenito.com/sr/evhologion-iz-sela-detlak-15501628-/o271
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.