Манастир Завала смјештен је у планинско-кршевитом амбијенту поред ријеке Требишњице у Поповом пољу, са црквом Ваведења Богородице.
Простор Завале је извјесно старо хришћанско средиште, јер су у селу Завали, на мјесту званом Црквине, нађени темељи двије православне цркве из времена прије Великог црквеног раскола, 8-11. вијек (дакле из доба византијске и српске владавине), које су имале октагоналне стубове, дакле биле трибродне, и са плетеним орнаментима у камену, што је Византија оставила као насљеђе и другдје у нашем Приморју и Далмацији.
Храм има једнобродну основу завршену полукружном апсидом на истоку, док је унутрашњост сложеније ријешена. Својом сјеверном страном црква је у пећини, док је већи дио брода и олтар у јужној страни веће стијене. Изнад ове пећине, на око 100 метара навише, постоји још једна пећина улаза колико људски раст, али се пружа дубље у брдо Острог и постепено силази у дубину, гдје се примјећују сталагмити и сталактити. На другој, југоисточној страни ове завалске вале, у брду изнад села Завала, према селу Беленићи, има тзв. „Град у Клисури“, тј. кула или тврђава, на стрмој стијени, зидова тврдо грађених од тесаног камена, испод које је велика јама „Тамница“ или „Змајевица“, а у јами се види пећина; по народном предању ово је подигао Херцег Стефан да би се склонио од сина потурчењака када је бјежао из Благаја са благом. У самом селу Завали постоји зидана кула, пробијена гранатом, у којој су у вријеме Морејског рата живјели Кадијевићи Срби, који данас живе у Метковићу).
Према народном предању манастир Завала је задужбина краља Драгутина и када се говори о времену његовог оснивања, често се помиње 1271. година, која је уписана на једном старом манастирском печату. Први пут се помиње 1514. године. у потврди о продаји винограда игуману Серафиону.
Овдје је ступио у монаштво Св. Василије Острошки Тврдошки и Завалски из недалеких Мркоњића. Манастир је имао знатан број познатих духовника и црквено-народних вођа, као и већи број старих значајних рукописних и првих штампаних србуљских књига (на једном од тих завалских рукописа, Богородичнику, који љета Господњег 1566. писа „јерођакон Мардарије од Србске земље“, остао је запис да је књига писана у доба турског султана Сулејмана: „Тада би од њега велика туга на земљи и велико гоњење на хришћане (православне) и гажење од Измаиљћана (муслимана), као што беше у дане злог цара Ирода јудејскога“) затим вриједних икона и других драгоцјености. За манастир Завалу начињен је препис Хиландарског Типика Св. Саве са преписа Миха из 15.в., који је настао са преписа монаха Марка из 15.в. (в. В.Ћоровић, Јужносл.филолог, II, 1921, 120 и у изд. ДЕЛА СВ. Саве, САНУ 1935).
Заузимањем патријарха Пајсија, цркву је 1619.године живописао (осликао) познати хиландарски сликар Георгије Митрофановић. У олтару међу архијерејима налазе се и ликови Св. Саве и Св. Арсенија Српског.
Током следећег вијека манастирска библиотека је значајно обогаћена новим књигама из Сремских Карловаца и Београда, међу којим су била и бројна руска житија и јеванђеља.
Нови конаци подигнути су 1876.године. При манастиру је 1886. године отворена школа.
Током Другог свјетског рата је манастир Завала претрпио велику штету, када су усташе уништиле и опљачкале његове вриједне збирке. У посљедњем рату је манастир оштећен и напуштен, а село Завала потпуно уништено. После рата је манастир Завала обновљен, када је обновљен и монашки живот надљудским напорима о. Василија који је од запустјелог и девастираног манастира, уз помоћ повратника и донација изградио мањи и већи конак, а својом руком је годинама крчио терасасте скромне баште и засађивао винову лозу, морски шипак итд.
Приређивач овог текста имао је велику част да у пар наврата и по неколико дана проведе са овим вриједним и изузетним човјеком који по цијели дан ради у баштама, на богослужењу је строг, као домаћин је услужан до ганућа, навече након богослужења повлачи се на молитву, ријетко прича, врло мало спава и једе, током ноћи у радионици прави гипсане фигурице и печате са мотивима манастира. Данас (12 година од како сам први пут био у Завали) овај манастирски комплекс је толико уређен и проширен са бројним околним економијама и ријетким и драгоцјеним обрадивим пољима да човјек просто не може да вјерује да је то дјело готово само једног човјека…
1 коментар