ВЛАДИСЛАВ СКАРИЋ

Подели:

Владислав Скарић историцар

Владислав Скарић
(Сарајево, 10/22. Јуни 1869 – Сарајево, 6.август 1943.)
Српски историчар и дописни члан Српске академије наука и уметности. Родио се у богатој српској трговачкој породици у Сарајеву. Његов отав Коста Скарић је био трговац дуваном који се трговином обогатио и саградио једну од највећих кућа у Сарајеву тога доба. У тој кући код хотела Европе се данас налази музеј савремене уметности.

У Сарајеву је завршио основну школу и два разреда гимназије, након чега га отац шаље на школовање у Сремске Карловце. Након завршене Карловачке гимназије одлази на школовање у Грац гдје је студирао историју и географију. По повратку из Граца је радио као први професор у Релној гимназији у Бањалуци, те као професор у Српској школи у Сарајеву.

Био је активиста српске народног покрета тога доба, писао је за српске часопис Босанска вила, и био је један од оснивача Српског просвјетног и културног друштва Просвјета. Као истакнутог српског интелектуалца, аустроугарске власти га хапсе заједно са великим бројем Срба одмах након Видовданског атентата 1914. Први светски рат је провео у аустроугарском заробљеништву. Убрзо након ослобођења 1919. постаје кустос Земаљског музеја, чији је био директор од 1926. до 1936. године. Пред Други светски рат је извршио попис предмета Музеја Старе српске православне цркве на Башчаршији, а 1939. је заједно са Ђоком Мазалица и Даринком Деспић отворио нове просторије и нову поставку музеја. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је на Изборној скупштини, 18. фебруара 1935. године.

Дела:

Велики део својих радова је објавио у периодичној литератури од чега највише у српским гласилима у Сарајеву до 1914. године. У периоду након Првог светског рата је писао за Гласник Земаљског музеја. Његово дело је веома обилно и детаљно обухватило историји Срба у Сарајеву. Написао је велики број радова о историји Срба, српског обичајима, пореклу Срба, о Српској православној цркви и другим сличним темама.

  • Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17:18 веку, Сарајево (1928)
  • Сарајево и његова околина од најстаријег времена до аустроугарске окупације, Издање општине града Сарајева, Сарајево (1937)
  • Изабрана дела 1-3
  • Босна и Херцеговина под аустроугарском управом, Колекција „Српски народ у КСИКС веку“, Београд, (1940)
  • Порекло православнога народа у сјеверозападној Босни

Текст преузет са адресе: http://www.zapadnisrbi.com/index.php/zasluzni-srbi/naucnici/47-vladislav-skaric

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *