грчке владике – фанариоти
„По Босни и Херцеговини обично наплаћују се о јесени паре владичине од народа, па дошао поп и кнез у некакво село херцеговачко и окупе све домаћине пред црквом и кажу да свака кућа има владици платити по осам гроша, „а два вам поп им каже владика опрашта зато што се ова година десила гладна.“
Многи сељани почну плаћати, а многи одоше да из дома донесу, и међу овим посљедњим ево ђе иде некакав одрпан сељак и носи врећу окрпљену про рамена и упита:
Што сте ме звали?
– Богме, рече кнез да плаћаш владичине паре од ове године.
А колико ови нови владика удрио на сваку кућу?
– По десет гроша, али како је ово гладна година, опрашта свакој кући по два
гроша, него плаћај.
Ја данас немам ни паре, но иђах у пазар да купим чељад ма мало брашна, па
кад узимам, платићу може причекат, није божија смрт!
– Нема ти код грчких владика вересије, а ја не знам грчки да владику молим, одговори му кнез.
Вала, ако је и владика, није божији светац; ја волим мојој гладној ђеци но свијем ситанијем владикама.
– Шути, зло те смело, повиче му поп – немој да те владика прокуне.
Вала, попе, клео ме, не клео ме, не може ми бог дати горе него што ми је дао:
зулумћар на врат, владика пред кућу, а гладна година у кућу.
Др Војислав Ђурић АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА, Београд 2009. 297. стр