Др Хинко Кале, рођен 1898. у Дервишима код Бањалуке, студије медицине завршио је 1923. у Бечу. Био је специјалиста за болести зуба и уста.
Службу је почео као секундарни љекар Државне болнице у Сарајеву, а наставио као приватни зубни љекар у Бањалуци. У Мартићевој улици бр. 1 водио је приватну ординацију.
За вријеме Другог свјетског рата био је члан Културбунда и домобрански љекар.
Послије рата је ухапшен и 1948. осуђен на казну лишења слободе са принудним радом у трајању од седам година, губитак грађанских права у трајању од три године и конфискацију цјелокупне имовине. Указом Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 28. децембра 1950. опроштено му је издржавање остатка казне. Потом је био хонорарно намјештен у зубној станици МУП-а у Сарајеву. Умро је 1986. у Загребу.
Вјекослав М. Калеа је био чиновник Министарства социјалне политике и народног здравља (до априла 1934) и Одјељења за социјалну политику и народно здравље у Бањалуци (од априла 1934. до новембра 1940), а затим виши пристав Одјељења за социјалну политику и народно здравље Краљевске банске управе Дунавске бановине.
Обављао је многе одговорне функције у области социјалне политике у Бањалуци: шеф Одсјека за социјалну политику, предсједник Надзорног одбора подружнице Јавне берзе рада, надзорник Исељеничког надзорништва и редовни члан Банског санитетског савјета за социјалну струку.
Фрањо Канта, рођен 1901. у Сарајеву, завршио је студије медицине 1927. у Бечу. Био је специјалиста за ухо, грло и нос.
Љекарску службу је почео у Државној болници у Сарајеву (1927-1937), након чега је постављен за асистента Одјељења за ухо, грло и нос у Државној болници у Бањалуци. На дужност је ступио августа 1937. Исте године отворио је приватну ординацију у улици Краља Алфонса 9/II у Бањалуци, а радио је и као уговорни љекар специјалиста Окружног уреда за осигурање радника.
Од септембра 1941. био је примарни љекар и предстојник Одјела за ухо, грло и нос Државне болнице у Бањалуци, а обављао је и послове причувног домобранског љекара. Обављао је и приватну праксу. Од септембра 1944. до августа 1945. био је љекар и управник Болнице Југословенске армије.
Од 27. августа до 12. новембра 1945. био је шеф Одјела за ухо, грло и нос Државне болнице у Бањалуци, а затим, до 1. марта 1946, љекар Окружне болнице у Тузли. Потом је био шеф Одјела за ухо, грло и нос Болнице милосрдних сестара у Загребу и љекар специјалиста Здравствене средишњице државних намјештеника.
Братислава Клајнхапл, дјев. Вељовић, рођена 1900. у Власотинцу, завршила је студије медицине 1926. у Грацу. Била је специјалиста педијатрије.
Стажирала је у Грацу и Загребу (1926-1927). Радила је као контрактуални љекар Сталне војне болнице у Загребу, као љекар Сталне војне болнице у Косовској Митровици (1927-1928) и као контрактуални љекар Хигијенског завода у Бањалуци (1931-1932). Потом је обављала приватну праксу и била уговорни љекар подружнице Друштва за осигурање приватних намјештеника и трговачких помоћника „Меркур“ у Бањалуци (1935-1944).
Илегално је сарађивала са НОП-ом од 1941. до 1944. Од 22. септембра 1944. до 15. октобра 1945. била је љекар среске амбуланте НОО Јајце, шеф интерног заразног одјељења у Јајцу, управник Болнице Петог корпуса, војни љекар НОП-а и Југословенске армије.
Послије ослобођења је била асистент – љекар Клинике за дјечије болести Медицинског факултета у Загребу. Априла 1951. премјештена је у НОГ Загреба.
Умрла је у Загребу 1972.
Франц Клајнхапл, рођен 1896. у Кројсбаху код Граца, студије медицине завршио је 1922. у Грацу. Специјализовао је хирургију на клиникама у Грацу, Инсбруку и Бечу (1922-1926).
Од краја 1926. до средине 1928. био је контрактуални војни љекар Хируршког одјељења Сталне војне болнице четврте армијске области у Загребу, а од јуна до децембра 1928. хирург Сталне војне болнице Косовске дивизијске области у Косовској Митровици. Поднио је оставку, прихватио понуду за посао и доселио се у Бањалуку, гдје је радио као контрактуални војни љекар – хирург (1929-1941). Са супругом је обављао и приватну праксу у ординацији.
Од почетка Другог свјетског рата обављао је, поред послова у Државној болници у Бањалуци, и послове хирурга у Домобранској болници. Јануара 1942. је одведен на превару „по партизанима“. Крај Другог свјетског рата дочекао је у чину пуковника.
Послије ослобођења је био главни хирург Друге армије у Загребу. Носилац је шест ратних одликовања и Ордена Републике са сребрним вијенцем (1966). Коаутор је „Ратне хирургије“. Пензионисан је у чину генерал-мајора ЈНА.
Умро је у Загребу 1991.
Мр Бојан Стојнић, директор, Верица М. Стошић, помоћник директора Архива Републике Српске
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/ZAPISI-IZ-ARHIVA-Banjalucki-ljekari-u-Kraljevini-Jugoslaviji-1929-1941-Austrijski-hirurg-partizanski-pukovnik/241323.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.