У Ребровцу је постојала мала дрвена црквица, за коју се приповиједа да је прије 200 година постојала код Црквене, те кад се осјетило да је непријатељ хоће спалити, побожни христијани су је за једну ноћ пренијели на десну страну Врбаса, гдје је све до 1876. постојала.
Пошто је те године у вријеме устанка од Турака спаљена, то је црквена ребровачка општина новосазиданој цркви, благословом бившег митрополита Саве Косановића, на Марковдан 1885. темељ освештала и први камен у ров поставила.
Освештању темеља присуствовали су др М. Кукуљевић и котарски предстојник Л. Добошевић, градски начелник хаџи Смаил-бег Ибрахимбеговић и већина православног народа из Бањалуке и ребровачке парохије. На темељ су пале 333 форинте. Како је црквена општина у почетку имала само 1.000 форинти, то је, са дозволом власти, послала свог пароха Милана Марјановића да прикупља милостињу, којом је приликом скупљено још 1.000 форинти.
Цар Фрањо Јосиф Први, покојни престолонасљедник Рудолф и министар Калај приложили су за зидање цркве по 200 форинти. Прокопије Бубњевић, овдашњи трговац, даровао је два звона, вриједна 600 форинти. Остало је дала дарежљива рука српског народа, те је 1889. црква довршена.
Новосаграђена црква је на лијепом мјесту, покрај Врбаса, далеко од вароши четврт сата. Дугачка је 21, широка 11, а висока до крова девет метара. Звоник је од печене цигле, висок са крстом 28 метара, а широк са сваке стране по четири метра; црква је покривена печеним цријепом, а коштала је 14.000 форинти. Што је црква овако тврдо озидана и лијепо украшена има се захвалити мајстору Антуну Церовићу и Виду Ковачевићу, који је радове надзирао и по парохији ребровачкој са парохом Марјановићем прилоге за цркву скупљао. Има се захвалити и пароху Марјановићу, који је своју кућу и породицу оставио и неколико мјесеци по БиХ добровољне прилоге прикупљао. Кад је освештао манастир Крупу и цркву у Кукуљама, пролазећи кроз Бањалуку, митрополит Ђорђе Николајевић даде ријеч да ће на Покров св. Богородице освештати новосаграђену цркву.
У сриједу, 27. септембра 1889. јавља митрополит из Варцар-Вакуфа – путујући из Доњег Вакуфа – да стиже. У Малибучу, један сат од Бањалуке, дочекали су га прота Ковачевић и парох Марјановић. Око пет сати стигоше пред Српску школу, гдје је сва школска српска младеж, са учитељима, учитељицама, школским одбором и грађанством, поздравила високог госта. Послије тога је он одсјео у Српској школи, у стану проте Ковачевића.
У суботу, 30. септембра у пет увече огласише се црквена звона вечерње, које су извршили прота Ковачевић и протођакон Ристо Бошковић. Сутрадан у шест сати јутарњу је служио парох Петар Иванковић. У девет сати огласише се звона и мужари долазак митрополита. Између цркве и Бањалуке, на половици пута, дочекали су га парохијани, поређани са обје стране пута. Пред црквом, под славолуком, поздравио је митрополита парох Марјановић. Пред црквеним вратима, са крстом и Јеванђељем, дочекаше високог госта прота Стево Н. Давидовић и више свештеника. Високопреосвештени је цјеливао крст и Јеванђеље, ушао у цркву и помолио се Богу. Учитељ Божидар Љубојевић је милозвучно отпјевао „Цара небесног“. Одмах затим започето је водоосвештање, те свечана литија. Кад се тај чин свршио, отпочело је прање и мазање престоне плоче, а потом божествена литургија.
Са митрополитом су чинодејствовали босанскоградишки протојереј Стево Н. Давидовић, дервентски Васо Јунгић и бањалучки Вид Ковачевић. При служби је одговарало Српско пјевачко друштво „Јединство“, под управом свог предсједника Н. Пиштељића.
Црква је била пуна, а још пет пута толико било је народа око цркве. Служби су присуствовали окружни предстојник барон Лазарини, генерал Леополд Густав, градски предстојник Тартаља и котарски предстојник Табери. Народа је било око 3.000 душа.
По свршетку литургије био је свечани објед, који је лијепо удесио одбор за припрему, на челу са предсједником Лазаром М. Поповићем и потпредсједником Савом Сурутком. Трпеза је била толика да би могло до 400 особа за њу сјести, али пошто страног свијета није било много, то су и домаћи ниже гостију посједали.
Здравице, праћене химном и пуцањем из мужара, настављале су се све док пред саму ноћ није почела падати кишица. Од прихода цркви тај дан пало је 1.525 форинти. Кум црквени Јово Тешић из Липовца придарио је 170 форинти.
Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Zapisi-iz-arhiva-STARA-REBROVACKA-CRKVA-Temelji-osvestani-na-Markovdan-1885-godine/227806.html