Ти си мене гонио и мучио
и звјерски ме клао кроз вјекове,
тешко сам градиво изучио
да приглим и глад и збјегове.
Ти си ми силовао и матер,
Сјек’о ме да висим на кукама,
у најдубљи стјерао ме кратер
на адским да стасавам мукама.
Ти си ме заскако из мрака
сјевајући бодежом крај струка,
мене си сковао у горштака,
у крволочног обрео вука.
Зато смо се мучки убијали
и газили по недужној дјеци,
а руке од крви сапирали
на истој нам граничној ријеци.
И ето нас у Господњем храму,
молимо за оне у јамама,
огрезли у бездушју и сраму,
у гнојним се црвамо ранама.
Још нам гуја у њедрима сикће
за варнице у сливници бакра,
дан одлуке чекамо да свиће,
чекамо – до коначног масакра.
Стога милост хордама што гмижу,
сажежи нам мржњу која пламти,
зарад оних што сутра већ стижу
а ријека нек чува и памти.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.