Када се из Мостара крене главним друмом ка Сарајеву, у мјесту Потоци може се скренути на сеоски пут који води у Хумилишане. На излазу из села, уз пут, види се велика средњовјековна некропола која броји више од шездесет споменика. На једноме сандуку види се знак стилизованог равнокраког крста. Ову некрополу поменуо је уважени Шефик Бешлагић у прегледу стећака Југославије 1971. године (с. 338-339), а натпис о којем би овдје рекао неколико ријечи Марко Вего у првоме тому зборника средњовјековних натписа 1962. године (с. 36-37). Опис некрополе Ш. Бешлагића је доста груб из разлога што је овај неуморни истраживач испитивао старине на простору читаве Југославије. М. Вего је, као епиграфичар, правилно прочитао натпис. Ми бисмо, ипак, овдје донијели прецизни цртеж натписа који се у неким ситним детаљима разликује од Веговог.
Стећци се налазе груписани на главици крај пута, а најважнији дио некрополе лежи даље, стотину корака западније, са друге стране пута који је очигледно расјекао некрополу. На тoј другој локацији постављена су два велика надгробна крста са припадајућим масивним плочама. Крст који је постављен сјеверније носи оштећење (одбијено десно раме) а мјери: 2,67 х 0,94 х 0,32 м, док другом крсту недостаје вршни дио који ипак лежи крај плоче, па би била могућа његова поправка. Његове димензије су: 2,78 х 1,16 х 0,29 м. Јужније од крстова, на двадесетак корака, леже два стећка типа сандука. Стекао сам утисак да онај постављен сјеверније није помјеран и управо он, на дужој сјеверној страни, носи дворедни натпис који каже да ту лежи православна калуђерица Владисава. Димензије споменика износе: 1,31 х 0,69 х 0,55 м. Овдје је калуђерица поменута изразом „дивица“ баш као на надгробној плочи у мјесту Видоштак код Стоца која носи ћирилични натпис који казује да ту лежи дивица Марија жена попа Дабижива, а тај је натпис јасно датиран по византијском рачунању које означава 1231. годину по Рождеству Исуса Христоса. Натпис дивице Владисаве бих смјестио оквирно у 14. вијек. Он за историју Хума и историју Српске Православне Цркве у овим областима уз Неретву има јако велики значај. У данашње вријеме гдјекад се објављују историјска дјела о Хуму којима се одриче присуство било какве православне црквене организације у томе простору. Оно што има велики значај за сагледавање карактера ове некрополе је предање о ранијем присуству цркве у близини надгробних крстова и споменика дивице Владисаве о којој предање каже да је „пропала“. Вјерујем да на терену постоје назнаке присуства њеног темељног вијенца у зони између споменика Владисаве и крстова.
Пут из Хумилишана може се наставити преко планинског превоја ка Зијемљима, крају под гребеном Вележа. Доње Зијемље које лежи под самим Вележом препуно је старих споменика. Најзначајнија је некропола са савременим српским гробљем у селу Падежине. Она чува мањи крст који вјероватно припада периоду касног средњег вијека ддимензија 1,20 х 0,78 х 0,19 м, али и јако велики стећак типа сандука у сјеверном ободу некрополе (2,30 х 1,17 х 0,93). Постоји овдје и један узани дугачни и ниски сљемењак какав смо имали прилике видјети у некрополи у Крушеву код Стоца. У сусједном селу Ранчићи, у пољу између Падежина и Ранчића, постоји још једна велика некропола овога краја. Међутим, под Вележом, западно-југозападно од гробља у Падежинама, лежи некропола Крст са великим и красним надгробним крстом који по комплетном доживљају његове умјетничке израде, одмјереношћу, осјећајем за мјеру, распоредом и симетријом розета и украсних врпци у вршном дијелу, коначно, изузетним обликом, опредјељујем најуспјелијим творевинама на простору Херцеговине. Крст мјери: 2,17 х 0,98 х 0,28 м и редовно се кречи, као и један велики оближни сандук. И ова некропола посједује три масивна сандука, нешто нижих сандука и одређен број плоча. Броји двадесет споменика. На улазу у село Падежине лежи још једна већа стара некропола, а такође и на Кушићима (Голо брдо) на превоју између Горњег и Доњег Зијемља.
Велики крстови у Хумилишанима
Крст у Доњем Зијемљу
http://www.plemenito.com/sr/goran-z–komar,-od-humilisana-do-donjeg-zijemlja-/o152
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.