На јучерашњи дан 1918. године, српска војска предвођена војводом Степом Степановићем, ослободила је Сарајево.
Успомена на тај догађај се чувала у неким другим временима. Кроз имена улица и кроз обиљежавање годишњице. Данас се само ријетки сјећају тог датума. Ми ћемо се сјетити тог историјског тренутка кроз говор Васиља Грђића повјереника Народног вијећа у Сарајеву, којим је дочекао српску војску.
Говор је објављен у београдским Вечерњим новостима 13. новембра 1918. године.
“Бели Орлови,
Овјенчани вијенцима побједе долетисте нам данас у наше лијепо Сарајево, да се разлетите Босном и Херцеговином, да се разлетите цијелом нашом Југославијом.
Бели Орлови,
Раскидасте окове ропства, вјековнога ропства угњетаванога, гаженога народа од Соче до Вардара.
Бели Орлови,
Донесосте слободу народу Срба, Хрвата, Словенаца и онђе гдје је до сада није било.
Причајте нам, Бели Орлови, зашто у крв огрезосте! Знам, чујем одговор!
Требало нам је ослободити роба са Косова. Требало нам је преломити петвјековне печате ропства Српскога Народа!
Требало нам је љуте боје бити на Брегалници, да сломијемо, скршимо силу агарјанску!
И не починувши нити својих крила одморивши требало нам је полетети на сјевер и запад, требало нам је крваве битке бити око Београда, Шапца, Црнога Врха и Ваљева, да код Аранђеловца сломијемо силу цара крвника народа, да задржимо бијес теутонски. Требало нам је код Битоља и на Вардару удружени са соколовима наших савезника скршити, уништити, згазити војске мрака да народима свијета донесемо свјетлост-свјетлост слободе.
Јесте ли се уморили Бели Орлови?
За умор ми од Косова не знадосмо!
Вијекове проводисмо по планинама и ломним горама чете четујући; народ у ропству соколећи. Прије сто година запалисмо луч слободе на Балкану, да под водством Хероја Тополскога Карађорђа Бесмртнога положлмо темеље слободи јединственога народа Срба, Хрвата, Словенаца.
Ко вас роди Бијели Орлови?
Где је ваша храбра постојбина?
Где је ваша кула непобједна?
Српска нас је мајка породила,
Српство нам је мила отаџбина,
Шумадија — кула непобедна.
Смијемо ли вам приступити Бијели Орлови? Допуштате ли робу петвјековном починути у вашем загрљају? Жељно смо вас чекали као дијете мајку, као трава росу, као озебао сунца.
За то се борисмо и крв своју вијековима лисмо. За то су нам и сад крваве ноге до
колена и крила до рамена, зато у крв запливасмо.
Добро нам дошли Бијели Орлови!
Скините мрежу с очију наших! Одагнајте бојазан из срца, коју нагомила ропство,
да се устручавају приближити Вам се!
Бели Орлови!
Научите нас соколовати! Научите нас жртвовати се! Научите нас прегарати за слободу све-све.
Да сте нам здрави Бели Орлови!
Господине потпуковниче. Све своје осјећаје, сву своју душу
желио бих у једној мисли исказати: Живио Петар И Карађорђевић, врховни командант непобедних армија српске војске!”
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.Govor Vasilja Grđića povodom ulaska srpske oslobodilačke vojske u Sarajevo 1918.