Ми знамо ко је био вођа шуцкора и ко се добровољно уписивао у шуцкоре, а ко је присиљен и приморан. Ја лично доживео сам један врло карактеристичан случај: У почетку рата, чета у којој сам био, на Дрини у једној борби са аустријским граничарима, жандармима и шуцкорима, који су били мештани и сељаци муслимани, зароби три жандара и 29 шуцкора. Жандари су одмах поубијани, а ја приступим шуцкорима и почнем грдећи да их питам за кога се бију, за кога животе дају и зашто се тако бију? Један између њих од отреситијих одговори ми: „Како да се не бијемо, кад хоћете да нас све поубијате, да нам жене осрамотите, а децу искрстите“. На моје питање ко им је то казао он одговори, да је долазио међу њих Суљага (Вајзовић), па им то казао, а то су им поручили и прваци из Сарајева. На ово сам му одговорио: „Па ево и ја сам муслиман, па нико од Србијанаца није ми ништа рекао о мојој вери, а кад би ме неко увредио или ми хтио што да нашкоди од Аустријанаца сви би пре изгинули него би то допустили”. Нису веровали да сам муслиман док нисам једног натерао да оде до удаљене групе четника, који нису могли чути о чему ми говоримо, па да их упита ко сам и какве сам вере. Ови су људи чинили таки утисак добрих и честитих људи, простих, неупућених и заведених, да су моји другови четници радосно одобрили одлуку, да их упутимо као заробљенике, иако није био четнички обичај да имају заробљеника. У забелешкама убијеног жандарског поднаредника нашли смо много већи списак муслимана који су одбили да буду шуцкори и који су ради тога депортирани у унутрашњост и отпремљени као неборци на фронт.
ИЗВОР: Хасан Ребац, Шта је ометало и омета братску слогу Срба муслиманске и православне вере – Предавање одржано 12. маја 1930. године у Мостару.
ПРИРЕДИЛА: Редакција
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.