Аутор: Биљана Ристић
Архимандрит Милентије Перовић рођен је у селу Горица код Требиња 1835.г. а умро 1887.г.
Био је архимандрит манастира Дужи. Оштроуман, бистрог погледа и поуздан.
Те три особине су ме стално пратиле радећи портрет архимадрита Милентија Перовића. Човјек је морао у условима бурних догађаја да остане чврст, прибран у сваком тренутку али и брз на одлуци и сигуран у ту одлуку.
Није лако преузети бреме народа на своја леђа и носити га тако да ништа не испадне од тог драгоценог упрта. Није лако устати, усправити главу и дићи поглед тако да они који погледаш задрхте.
Мелентијев поглед је благ, али у тој благости је сакупљена сва несрећа вековима поробљеног народа, у тој благости је лагани трептај одлучности, снажна жеравица ка буктињи слободе.
Моћна одлучност борбе за једнакост, за правду, за слободу. Лик и став као да су штит за оне који трпе у мраку јад и зулум, и нада, нада да ће тај штит одолети насртајима срцоједа и хијена. Одолео је, заштитио је, ослободио је, просветлио је, сакупио је око себе уз своје скуте као мати своју децу.
Водио, штитио, хранио од Бога датим хлебом – вером у истину и човека.
Разумем снагу земље која те родила, још више ако си далеко од ње, није битно колико километара, али чим се одмакнеш од свог праочинства осјетиш у венама да ти се нешто снажно дешава, осетиш зов прадедова.
Постајеш оснажен, постајеш можнији, јер си посут прашином на свом путу живота. Али није то она прашина од путовања, то је прашина слинута са камених стена постојбине подигнута урликом ветра и стављена у облак да те када посустанеш заједно са кишом ојача и освежи. То је и Милентијева прашина. Можда је и због тога настала једна песма посвећена пракоренима, мојој земљи, када сам и сама осетила капи кише и зрнаца прашине:
∗
Ово је моја земља, овде је мој род!
Овде где камен сиви носи боје дуге, с висова душа ми креће,
урликом стазе да крчи с ветром кроз шуме да хуји,
крше, ломи и ваља,
кроз снег стазе да прти,
овде је моја земља, ово су моји пути.
Овде је моја земља, овде је мој род!
*
Знао је Милентије Перовић заједно са Љубибратићем, Радовићем, Павловићем, Зимоњићем, Ковачевићем, Тунгузом, Милићевићем, Баћовићем, Лубурићем, Стевановићем, Грубачићем… да је залог велики!
Земља и слобода за поколења!
Устао, борио се, бранио и заштитио.
Војвода Требињски.
Текст уз дозволу уредника преузет са адресе: http://slobodnahercegovina.com/hercegovacki-ustanici-9-milentije-perovic-vojvoda-trebinjski/
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.