Историја највеће светиње у Добрунској епархији, која територијално припада Републици Српској нас враћа у прву половину 14. века.
У време владавине српског цара Душана, за безбедност на западној граници тадашње српске државе, која се налазила на територији данашњег Добруна био је задужен жупан Прибил, те Стефан и Петар, његови синови.
Како се не зна поуздано када је манастир Добрун изграђен, али ни ко је био ктитор, постоји неколико мишљења и о ктитору и о времену градње манастира Добрун. Наиме, митрополит Сава Косановић је сматрао да је манастир Добрун код Вишеграда настао много раније, још у 9. веку. Одређена група историчара, пак сматра да је манастир настао у првој половини 13. века, а трећи чије је мишљење најзаступљеније тврде да је манастир Добрун код Вишеграда основао жупан Прибил са синовима у доба владавине цара Душана.
Према постојећим подацима, то јест онима који се најчешће могу чути, манастир Добрун код Вишеграда је изградио управо жупан Прибил и то у периоду између 1340. и 1343. године.
Касније се жупан Прибил замонашио, а његове послове су наследили његови синови. Тако историја манастира Добрун бележи да је син жупана Прибила, Петар дозидао припрату са спољне стране, али и ризницу са северне стране, те их и живописао. Такође, историја манастира бележи податак да је у почетку било преко 700 монаха у манастиру.
У другој половини 15. века Добрун освајају Турци, а народно предање које је везано за овај догађај помало подсећа на причу о чувеном Тројанском коњу. Наиме, прича вели да је један српски слуга јавио Турцима да су сви људи из Добруна отишли у сватове по младу у Пријепоље, па су их Турци сачекали у повратку и све посекли. Онда су украли њихову одећу и коње и тако ушли у град Добрун и заузели га. Наравно, тада су порушили и град и манастир Добрун, а монаси су махом напустили манастир, док су у манастиру остали само старији монаси. Историја манастира даље вели да након смрти преосталих монаха манастир Добрун код Вишеграда затвара своја врата и отвара се само приликом великих црквених празника, мада убрзо бива порушен и потпуно пуст.
Научници сматрају да су манастир и тврђава у Добруну много старији него што се претпоставља.
– Међу бројним српским летописима и родословима налазе се два у којима се помињу градње манастира Мораче и Добруна. У Јанковом и Дечанском летопису наводе се тачни подаци о родоначелнику лозе Немањића, Стефану Немањи, а за средњег сина Вукана истиче се да је он велики кнез који „созда манастир Морачу и Добрун цркву код Вишеграда близ реке Дрине“. Археолошка испитивања дају основа уверењу да је првобитни храм још старији – сматра историчар уметности Драгиша Милосављевић.
На ктиторским портретима на западној страни приказани су Душан као краљ, краљица Јелена и млади Урош, као и властела која је добила Добрунску жупу на управљање: жупан Прибил и његови синови Стефан и Петар, а уз њих и високи достојанственик протовестијар Стан. Историчари сматрају да су ови портрети насликани приликом обнове цркве почетком 14. века.
У старим летописа као ктитори помињу се касније и кнез Лазар и деспот Стефан Лазаревић с мајком Милицом, али и деспот Ђурађ Бранковић. Чак и кад су у 15. веку Турци освојили разорили град и манастир Добрун, он је остао место поклоњења и окупљања бунтовних Срба, због чега је увек изнова страдао. Због масовног учешћа овдашњих Срба на страни Беча против Османске империје, Турци су га рушили у време Велике сеобе.
У међувремену, одбегли монаси оснивају метох манастира Добрун код Вишеграда у месту Ваган, како бележи историја. Али се током 16. века враћају и обнављају сада већ потпуно опустео манастир Добрун.
Крајем 17. века манастир поново руше Турци, монаси поново беже, али овог пута народ обнавља манастир Добрун код Вишеграда крајем 18. века. Но, како у манастиру није било монаха, Света Литургија је била служена само о највећим црквеним празницима, то јест за : Божић, Ускрс и Духове.
Карађорђе је 1807. боравио у Добруну с устаницима намеравајући да из ове светиње крене у ослобађање Сарајева, а после пропасти устанка 1813. Турци поново пале цркву. Исти злочин понављају и 1875. у време босанско- херцеговачке буне. Неким чудом ватра је увек обилазила западни зид припрате на коме су ктиторске фреске Немањића.
Босном и Херцеговином убрзо почињу да владају Аустроугари, а врло брзо манастир Добрун код Вишеграда бива обновљен и то највише заслугом тадашњег митрополита Саве Косановића, али и народу и баронеси Вилхелмини Николић. Збило се то у другој половини 19. века, тачније 1884. године. Том приликом је обновљена само главна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице, а припрата и ризница жупана Петра су остале да чекају боље дане за обнову, како бележи историја манастира.
Српски православни манастир Добрун код Вишеграда је страдао и током Првом и током Другог светског рата. Али, чини се током Другог светског рата знатно више, узевши у обзир да историја манастира бележи податак да су у њему Немци држали магацин за оружје, те да су по завршетку рата активирали мине из магацина и на тај начин потпуно уништили манастир Добрун код Вишеграда.
О уништавању добрунског манастира се мало говорило и знало на крају Другог светског рата, због политике нових комунистичких власти. Цркву, наиме, припадници ОЗНЕ, прерушени у четнике, често су чешљали Добрун у потрази за генералом Дражом Михаиловићем, који се скривао у близини. И после хапшења удбаши су наставили да тероришу овај крај. Цркву су сопственим средствима, како су знали и умели, обновили мештани Вардишта, Станишевца и Добруна са својим свештеником Јосифом Богдановићем.
Митрополит Добробосански Николај Кубурић 1994. године доноси одлуку да манастир Добрун код Вишеграда поново буде насељен монасима и од тада је манстир жив и активан, а на радост свих Срба који живе на територији Републике Српске.
Архитектура манастира Добрун код Вишеграда
Првобитна црква коју је изградио жупан Прибил је била без куполе, а основа јој је била једнобродна.
Ова скромна грађевина је била израђена од камена и сиге, како вели историја манастира Добрун код Вишеграда. И она је, као и данашња главна црква била посвећена Успењу Пресвете Богородице.
Најпознатије фреске, које су и данас сачуване и могу се видети приликом посете манастиру Добрун код Вишеграда, у Републици Српској су ктиторска фреска која приказује жупана Прибила, заједно са синовима и зетом.
А ту је и фреска српског цара Душана Силног, на којој је приказан са својом супругом Јеленом и њиховим сином Урошем, која је такође до данас очувана.
Историја манастира бележи податак да син ктитора манастира, Петар чије је монашко име било Јован, живописао припрату манастира 1383. године. Уз то, постоји и податак да су првобитну цркву осликали зографи порекло са југа Србије.
фреске и иконе
Занимљивости о манастиру Добрун
Занимљивости везане за манастир Добрун код Вишеграда се махом тичу Првог српског устанка. Наиме, приликом прославе два века од подизања Првог српског устанка манастир Добрун код Вишеграда је обогаћен за још једну грађевину, названу Карађорђев конак, у спомен на вожда српског. У оквиру Карађорђевог конака се налази и Музеј Првог српског устанка, али и Музеј добробосанских митрополита, у коме се може видети и историја читаве митрополије. А у саставу Музеја добробосанских митрополита је изграђена и капела која је посвећена заштитнику породице Карађорђевић, Светом Андреју Првозваном.
Уз бројне занимљивости, треба поменути пећину која се налази изнад манастира, а у којој су се некада подвизивали монаси, као и споменик Карађорђу, који се од 2004. године налази на стени која се уздиже изнад порте манастира Добрун код Вишеграда.
Свакао, манастир Добрун код Вишеграда је пун занимљивости, а најновија се односи на обнову некадашње цркве посвећене Успењу Пресвете Богородице, које се тренутно врши. А археолози су дошли до врло интересантних открића, који ће можда мало изменити податке везане за историју овог манастира које данас знамо. Наиме, поред делова фресака за које се верује да су били затрпани након што је немачка војска дигла у ваздух магацин који се налазио у манастиру Добрун код Вишеграда и тиме га сравнила до темеља, археолози су пронашли и једну гробницу, али и посмртне остатке. Истраживања би требало да покажу да ли се ради о ктитору манастира или о неком црквеном великодостојнику.
Једна од занимљивости је везана и за настанак назива града, по коме носи назив и манастир Добрун код Вишеграда. Наиме, у том народном предању се помиње чувени Мехмед паша Соколовић. Када је постао везир, он је позвао своје родитеље да дођу да живе са њим у Цариграду, али под условом да приме Ислам. Како предање даље вели, отац је пристао на тај услов, али мајка којој је било име Добруна није желела да погази своју веру и пређе у Ислам, па чак ни због рођеног сина. Зато је у знак захвалности за ову херојску одлуку Мехмедове мајке народ тога краја манастир у близини реке Рзав, назвао Добрун.
Неосвојив!
Зидине Добруна на високим стенама изнад древног манастира, по предању, биле су неосвојиве за Османлије, који су град освојили тек захваљујући издаји Србина Јована Калауза, по коме остаде име провалничком кључу. Турци су разорили град и манастир до темеља, само је припрата цркве остала нетакнута. Монаси су спасли чувени летопис „Крушевски поменик“, који је опстао до 20. века када је изгорео током немачког бомбардовања Београда у априлу 1941. године.
http://srbin.info/2014/09/16/dobrun-neman1jicki-manastir-koji-nisu-mogli-da-uniste-ni-turci-ni-nemci/
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:442829-Zid-cuda-u-Dobrunu
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.