Напомена
Исправа је настала 31. децембра 1410. године. Након што је по други пут сјео на крaљевски престо 1409. године, Стефан Остоја је почетком децембра исте године потврдио Дубровчанима све повеље и привилегије које су добили раније од господе српске, рашке и босанске. Дубровчани су га заједно са сином примили последњег дана 1410. године, за свога грађанина и вратили му кућу у граду и земљу у Сланском приморју. Оригинал исправе није сачуван, али јесте препис који је сачинио српски нотар у Дубровнику Никша Звијездић у зборнику привилегија Liber privilegiorum. Зборник Никше Звијездића, Франц Миклошич назвао је Codex Ragusinus. Исправа се чува у Државном архиву у Дубровнику. Исправу су до сада објавили: Франц Миклошич, Monumenta Serbica, 1858; Љубомир Стојановић, Старе српске повеље и писма, I-1, 1929; Раде Михаљчић, Грађа о прошлости Босне 6, Бања Лука 2013.
Литература: Грађа о прошлости Босне 6 , Бања Лука 2013, 25-26, (повељу приредио Раде Михаљчић).
Превод
У име великог Саваота, големога господина Бога нашега, то јест с почетком Оца, испуњењем Сина и свршетком Пресветог духа. О великославна, Пресвета Тројице, слава теби, јер у теби се крстисмо и кроз тебе примисмо божанску благодат која нас је удостојила по својој слаткој и неизрецивој милости да уздржавамо и управљамо боговољеним и њиме нама дарованим градом Дубровником, који је наша очевина. И да буде божјом вољом у богатој држави, у свему славећи Бога. Изволи Бог и велика и красна милост пресветлога и превисоког господина краља Стефана Остоје, који нама кнезу и властели града Дубовника посла своју властелу и поклисаре, кнеза Хрвоја Вигњевићаи кнеза Томаша Бућанића. По њима краљевство му тражи и моли нас да заборавимо време када је заратио против нас, без наше кривице. Онај рат или било која злоба, или зла воља, њиме узрокована, да се оставе и да његовом краљевству дамо доходак и палате у Дубровнику, део земље у Приморју; да господина краља Остоју и његова сина господина Стипана примимо за нашу властелу и већнике наше, да је вољан доћи у Дубровник с госпођом краљицом Кујавом и сином и с децом, која јесу и која би се родила. И ми, господин кнез и властела и сва општина града Дубровника увидевши како господа Русага босанског, опет прихватају и поштују господина краља Остоју као свога господара, осмотривши велико, красно и поштено пријатељство, које су краљевство и велможе Русага босанског имали вазда према нама, на славу и узвишеност краља Остоје, учинисмо да рат и злобе које је узроковао оставимо, да то више не спомињемо. Палате краљевства у Дубровнику и дохотке и део земље у Приморју обећавамо дати краљевству по реду и обичају, како смо и пре овог листа мир и вечну срдачност имали, поставили и записали са краљевством и Русагом босанским. И од данас примамо господина краља Остоју и његовог сина господина Стипана и другу децу, која би се родила у господина краља Остоје, и унуке и праунуке по мушком колену, за нашу драгу и многопоштовану властелу и већнике, као и ми властела Дубровчани. И повластице да имају с децом која су, и која би се родила, са имањем које би донели као и друга господа босанска, која су у наше место долазила. И на све вишеписано заклесмо се ја кнез, са властелом. Заклесмо се на светом животворном крсту Христовом, у четири јеванђелисте, дванаест врховних светих апостола, 318 светих отаца који су у Никеји, и у све свете који су од века Богу угодили. Ови се заклеше: најпре господин кнез Никола Гучетић и властела изабрана Добре Калићевић, Лука Бунић, Влахо Соркочевић, Паоко Гундулић, Симко Гучетић, Михоч Лукаревић, Никша Пуцић, Никша Грубетић. Ово се писа у изабраној палати и већници богољубимог града Дубровника, лето Христова рођења 1410, месеца децембра 31 дан, а уписа Руско логотет. Боже помилуј га.
http://www.plemenito.com/sr/isprava-kojom-dubrovcani-kralju-ostoji-vracaju-zemlju-i-kucu-i-primaju-ga-za-svog-vlastelina-/d56
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.