Аутор: Никола Видачковић
Владо Зељковић (1906-1990), сјајни позоришни и филмски глумац из Бањалуке, млађим нараштајима, нажалост, скоро да и није познат, а он је изузетно богатим стваралачким опусом обиљежио велики период и оставио неизбрисив траг у граду на Врбасу. Родио се у бањалучкој трговачкој породици. Иако је завршио трговачку школу, театарској трупи придружио се на позив тадашњег управника позоришта Душана Раденковића, а почетком тридесетих година 20. вијека добио је стални ангажман.
Најпрестижније награде
Играо је заједно са значајним глумачким именима. Зељковић је, такође, био члан ансамбла Новосадског позоришта, затим Сарајевског, до 1941, одакле бјежи у Београд, гдје је живио и радио до 1944. године. Послије боравка у Београду са супругом Маром, такође глумицом, сели се од града до града све до 1949. године, када се враћа у свој родни град, који више није напуштао до смрти.
У Бањалуци је остварио велики број улога и оне најзначајније за које је уједно и добио најпрестижније награде оног времена. Прославио се незаборавним глумачким креацијама Давида Штрпца у Кочићевом „Јазавцу пред судом“. Тада је за ову ролу славни Скендер Куленовић написао изузетно похвалну критику Зељковићеве изведбе.
Антологијске роле
„Видјели смо и тешко ћемо заборавити једног уметнички аутентичног Давида Штрпца. Овај лик, једино књижевно жив, а сценски тешко остварљив, дао је Владо Зељковић управо изврсно, потпуно, изашавши из своје каткад баналне гротеске и доказавши како се наш глумац може креативно оваплотити најпре на домаћем тексту“, написао је Куленовић. Антологијска рола му је такође улога Швејка у представи „Добри војник Швејк“, рађеној према истоименом дјелу Јарослава Хашека.
У свом глумачклом опусу оставља и улоге Бокчила, Помета, Јовандеке Бабића, Јовице Јежа и многих других обичних малих људи с великим причом и још већим духом, Зељковић је неоспорно један од највећих глумаца којег је крајишка љепотица дала. Само ријечи хвале за мајстора глуме има и књижевник Ранко Рисојевић. „Глумио је цијелим тијелом. Та моћ не може да се научи, с тим се човјек рађа“, истакао је Рисојевић једном приликом.
Глумац по рођењу Ненад Новаковић, директор Народног позоришта РС, истакао је да је Зељковић обиљежио једну епоху у развоју драме Народног позоришта. „Он је био глумац по рођењу, а не по образовању, његова игра на сцени није била глума него преношење и играње живота“, рекао је Новаковић. Додао је да, упркос томе што је Зељковићев допринос позориштима широм Југославије огроман, данашње генерације нису му се одужиле ни најмање. „Обично тако и бива да велики људи заврше у забораву. Највећи усуд овог времена је то што не желимо да се сјетимо својих великана из прошлости јер бисмо тада видјели колико смо мали, сигуран сам да би нас се Владо стидио да је жив“, истакао је Новаковић.
Времешнији Бањалучани се сјећају Зељковића као сјајног глумца, али и великог шерета изван сцене. Слободно вријеме најчешће је проводио у кафани „Мостар“ или испред ње, а она се налазила преко пута Народног позоришта. Ту је био у друштву са легендарним бањалучким љекаром Јосипом Јовићем Шовером, глумцем Адемом Чејваном, Миром Млађеновићем и другим боемима тога доба.
http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Istaknute-istorijske-licnosti-Banjaluke-XXXV-Vlado-Zeljkovic/277253
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.