ИСТАКНУТЕ ИСТОРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ БАЊАЛУКЕ – Јованка Милошевић

Аутор: Биљана Поповић

Јованка Милошевић у бањалучкој историји остала је запамћена као оснивачица „Кола српских сестара“, по литерарним склоностима, али и као мајка истакнутог бањалучког етномузиколога, хоровође, педагога и академика Владе Милошевића. Рођена је 1878. године, нешто прије уласка аустријских окупационих трупа у Босну и Херцеговину. Потицала је из богате и угледне породице. Њен отац Миливоје Вучковић био је познати бањалучки трговац. Као кћерка из трговачке куће, завршила је дјевојачку школу. Владала је њемачким језиком, на којем је могла течно да прича и да води кореспонденцију. За то вријеме изузетно напредних погледа, умјетнички надарена, увијек је тежила нечему вишем и племенитијем, жртвујући, када је било потребно, свој лични интерес у корист народног бољитка. Године 1897. удала се за познатог трговца Саву Милошевића, са којим је стекла петоро дјеце. Литерарни рад Међу српским женама у Бањалуци, Милошевићева је искакала ширином погледа, а нарочито својим литерарним склоностима.

Није познато да се у Бањалуци прије ње нека домаћа жена огледала и у књижевности. Објавила је двије свеске прозе „Богомдани умјетници“, о Високим Дечанима, послије посјете том изузетном споменику српске културе, и „Ево их иду“, дужу прозу о борби народа против туђина. Ријеч је о двије плакете, од којих је прва урађена веома укусно, готово као споменар, у којима се романтичарски заступају српски интереси и велича краљевска лоза прво Немањића, а онда и Карађорђевића.

У односу на Петра Кочића, на чију се литературу угледала у прози „Ево их иду“, није могла да проникне у језичку магму, остала је на површини, препричавајући општа мјеста епске поезије и стереотипно сликајући окупаторску аустријску власт. Објавила је и низ приповиједака у београдском листу „Правда“, као и неколико цртица у „Отаџбини“. „За вријеме у којем је живјела, Јованка је била доста образована жена. Уједно је била и промотер женске еманципаципације. У њеним литерарним радовима уживала је тадашња бањалучка публика, а била је и једина од првих предсједница ‘Кола српских сестара’.

Као мајка, доста је утицала на друштвено формирање сина Владе као личности у ондашњем друштвеном животу Бањалуке“, рекао је књжевник Ранко Рисојевић. Допринос хуманиратном раду Активност жена Српкиња, у то вријеме, одвијала се у оквиру Добротворне задруге православних Српкиња Бањалучанки, а затим у „Колу српских сестара“, које је настало на темељима хуманитарног рада које је поставила Милошевићева.

У вријеме Другог балканског рата скупљале су материјал за српске борце на фронту, правиле завоје, слале им топлу преобуку. „Коло српских сестара“ Бањалука датира још од давне 1903. године, као огранак КСС Београд. Први назив овог удружења био је Добротворна задруга православних Српкиња, а 1923. године преименовано је у „Коло српских сестара“ (КСС). „Рад ‘Кола српских сестара’ трајао је све до априла 1941. године, када му је био забрањен рад, тако да после Другог светског рата ‘Коло српских сестара’ није обнављано све до априла 1991. године. Тада је рад обновила Српска православна црквена општина Бањалука. Од тада Коло ради под патронатом Српске православне цркве“, рекла је Босиљка Хербез, предсједница „Кола Српских сестара“ Бањалука.

Милошевићева је послије дугогодишње борбе са шећерном болешћу умрла 1937. године. Владо Милошевић Син Јованке Милошевић, познати бањалучки композитор и етномузиколог Владо Милошевић, њено друго дијете, рођен је 1901. године. Старији од њега био је Војислав, а млађи сестра Стојанка, брат Немања и сестра Милена. Владо је рођен са једним зубом, што су старе жене протумачиле као добар знак, и склоност ка музици, и нису погријешиле. Својим композицијама, научним радовима и дириговањем обиљежио је музички живот у Бањалуци током скоро цијелог 20. вијека.

http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Istaknute-istorijske-licnosti-Banjaluke-XXXVI-Jovanka-Milosevic/278640