Шамац се спомиње први пут 1725. године, као Лукачев Шанац. Од 1718. до 1739. године припадао је Аустријској царевини. Као градско насеље развија се од 1863. године, када су се у њему населили Муслимани, који су прогнани из Србије, и то из градова: Ужице, Шабац, Београд и Сокол. Нацрт за изградњу Шамца дао је Салих Ефендија Мувекит, а први урбанистички план дјело је француских архитеката. У то доба, ово ново насеље, добија име Горња Азизија (Азизиеи Бела), по султану Азизу, и тај службени назив Шамац носи све до 1878. године. Од тада Шамац припада турској власти.
Године 1879. данашњи град имао је 242 куће и 955 становника.
Фебруара 1883. године град добија пошту и телеграф, а 1885. године прву основну школу.
За разлику од других градова и насеља у Босни и Херцеговини, Шамац је доста млада градска агломерација, јер као град формиран је тек у другој половини XИX вијека. Данашњи назив Шамац добија, од ријечи ‘шанац’, што значи канал, јер простор на коме је изграђен данашњи град насут је пијеском и шљунком просјечно од 4 до 6 метара висине, што значи да је Шамац изграђен на некадашњем мочварном земљишту, које је било угрожено сталним поплавама ријека Саве и Босне.
Захваљујући свом изузетном положају и плодној Посавини, Шамац је готово од свог постанка представљао трговачки центар за сва околна мјеста. Интензиван развој почиње нарочито 1947. године изградњом пруге Шамац-Сарајево, великим дијелом младе генерације Титове Југославије, која је за непуну годину дана изградила 239 километара нормалног жељезничког колосијека.
И у давним историјским временима људи су били настањени на подручју данашње општине Шамац, што говори да на овом простору постоји дуг цивилизацијски континуитет о чему свједоче бројна археолошка налазишта. Археолошки истражен локалитет Кулиште, на сјевероисточном ободу села Крушково Поље, најстарије је неолитско насеље у околини Шамца. Такође, утврђено је да су трагове своје културе на овим просторима оставили и људи који припадају бакарном и бронзаном добу, те да су на овом подручју пронађени остаци који припадају римском добу и средњовјековној цивилизацији. Сматра се, да је управо ту, док је 1460. године водио борбе против посљедњег босанског краља Стјепана Томашевића, турски султан Мехмед ИИ подигао утврђење Шамац, те да је то утврђење краљ Томашевић освојио и срушио у јуну 1463. године. Међутим, данашње општинско средиште, град Шамац, настао је тек 1863. године на самом ушћу ријеке Босне у ријеку Саву.
Најстарија села на подручју данашње општине, према историјским изворима, су: Обудовац и Слатина (1548. године), Црквина (1655. године), Крушково Поље и Брвник (1711. године) и Шкарић (1718. године).
У ратном вихору
Историја Шамца биљежи, међутим, и многе тамне странице. Живот сељака у старој Југославији био је изузетно мукотрпан. Посебно је била тешка 1929. година, запамћена у овом крају као гладна година. Сељаци, да би преживјели, морали су се задуживати код банака и богатих трговаца, зеленаша. Своје производе давали су у бесцијење. Живећи у таквим условима, а уз то још без демократских права, људи су у државним банкама, богатим трговцима и корумпираним чиновницима видјели повампирене некадашње феудалне господаре.
Људе Посавине притискало је, уз то, још једно велико зло. Овај крај је, у том времену, био излозен сталним поплавама, које су нарочито у неким селима причињавале велику штету. Није било заштитних насипа. Стихија Саве и Босне остављала је цешто пустош за собом. Велика поплава у овом крају 1932. године причинила је такву штету да се људи из села Тишине, Гребница, Базика, Брвника, а нароцито у Домаљевцу, нису могли годинама економски повратити. Све то стварало је и развијало бунт у народу против компромитираних властодржаца.
Године 1937. буди се свијест радничке класе у Шамцу. Те године, обалски радници, незадовољни ниским зарадама, организовали су штрајк који је трајао осам дана. Штрајк је послодавцима и трговцима житарица, воћа, грађевинског материјала и других производа, указао на снагу радничке класе и показао да је дошло вријеме да више не могу с радницима поступати као са својим слугама. Послодавци, изненађени и заплашени овим штрајком, морали су да устукну. Била је то прва побједа радника у овом крају.
Шамац је страховито страдао и у поплавама 2014. године.
Текст преузет са адресе: http://www.znanje.org/i/i27/07iv06/07iv0601/istorija.htm
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.