Једна реч, један Бог, казује име онога који је створио милионе светова, васиону, живот на земљи и све што видимо и невидимо. Он је хтео да постоји биће слично њему, да човек буде мали бог, да личи на њега као што личи на родитеље своје…
Бог је савршен. Наша дужност је да радимо на свом усавршавању и да му се приближимо. Ма колико да је он јачи, дубљи и савршенији, ми смо њему ипак слични. Као што мало дете личи на оца, а још нема ни снаге ни ума његова. Божја тајна се отвара истим кључем као и тајна човекове природе. Човек није познао ни себе ни Бога пре Христа. А има и данас људи, на жалост, који кажу да човек личи на животињу, на дрво, на горилу, на орангутана, на мајмуна. Зашто не кажу да личи и на овцу, на веверицу, кад по нечему и на њих личи. То је глупост. Човек личи и на своју сенку, па ипак сенка није човек. Човек међутим у истини личи на Бога, не по својој спољашности већ својим духом…
Нас је Бог обукао у одело земље. По души својој човек личи на Створитеља. По разуму, срцу и вољи. Потребан је хармоничан развитак човека, све три снаге његове да буду подједнаке.
Света тројица није филозофска теорија већ унутрашња тајна Божија и бића човекова. Христос је сишао у болницу богаља, да од њих створи људе.
…Сва три у једном. Кад ме погледате видите једног човека. Али кад бисте могли да посматрате мој унутрашњи живот, ви бисте видели тројство: од мисли, осећања и воље. Има људи који имају пуно памети а немају срца, неки су добричине али без памети. То нису цели људи, то су разломци од човека, болесници. Потребно је да човек има у себи оно тројство, ону хармонију духа: ум, срце, активност. Оно што човек мисли треба да осећа и да гледа да своју мисао реализује, да је приведе у дело.
Преци човекови нису знали за ту истину и веровали су у многе богове, зле и добре, стварали су идоле и ликове и приносили им жртве у земаљским плодовима, стоци па и људима. И зато што нису знали за истину, лутали су кроз много хиљада година, докле Господ није пустио свог Сина да их научи правој вери како би познали правог и јединог Бога. Од тада почиње и наша хришћанска култура и наша просвета.
Дрвеће живи својим животом, животиње имају некога знања, али не знају истину коју човек само зна. Човек зна за једног Бога. Бог који је личност, а не ваздух, материја, елеменат, етер, природа.
Бог је личност. Бог није елеменат, ни закон, ни етер, ни природа, већ личност слична нама. Мисли, осећа, делује, као и ми, али бескрајно јаче, савршеније и вечно. Бог је личност, то је врло важно знати. Наши ђаци могу слушати од професора, нарочито на Западу, како је Бог етер, природа, закон. “Ма шта био, такав нам Бог није потребан. Ми захваљујући своме разуму и науци, владамо земљом, водом и ваздухом.“ Ето тако они уче омладину. А ми верујемо у онога Бога каквог нам је приказао Исус Христос, онај Бог коме су служили и за кога су живели и страдали Кнез Лазар и Косовски мученици, за кога су се жртвовали и босански велеиздајници по тамницама и на губилишту. Тај наш Бог зна број свих звезда у васиони, број свих мрава у једном мравињаку, број свих пчела у једној кошници, број свих животиња и риба у океанима и морима. То је Бог који се јавља у животу мом и твом.
Злоупотребљава се власт, богатство, знање, снага и лепота, и то још од Адама и Каина. Та зла царују у свету и увлаче се и у нашу земљу, у слободну и младу државу.
Кад је Господ дошао на земљу он је говорио да се треба покоравати властима. Тешко онима који се успротиве царству које је од Бога. Они који су умели да врше власт правично и за спасење и помоћ других постали су светитељи. Такви су били Немања, Свети Сава, Краљ Милутин и други. Таквим владарима ми се и данас клањамо. Имали су власт али је никад нису злоупотребљавали већ су заступали правду, штитили слабе и помагали невољнике. Власт силника којима је стало само до њихова господства није трајна. Христос није дошао међу људе да му они служе, већ да он њима служи. Они који имају власт треба да се приближе Богу, и да друге људе упућују на богоугодан живот. Тешко оним, који се отимају о власт, који хуле на Бога и не виде ни Бога ни људе већ само сами себе.
Може се научити из природе, из искуства. Знање из школских уџбеника није никакво знање. Оно чак може да буде врло опасно. Обично се верује да је народ незналица, да је народ глуп. Међутим, у народу је право знање. У вароши се раде поједини занати. Један човек само меси хлеб, други шије хаљине, трећи справља јела итд. А једна проста сељанка из планине зна све те занате, да меси хлеб, кува, шије; тка , везе, плете, копа, жање, сеје, боји, зна и песму да испева, тугованку и радованку, зна она десет заната. То је огромно знање, које се никад не злоупотребљава. Право знање имали су и наши хероји светитељи који, од Косова па до данас нису заборављени и који су 500 година били најбољи путоказ Србима у животу. Иако припада давној прошлости, Косово је за нас увек стварност, која нам омогућава да прозремо и у будућност и да се определимо, као и Кнез Лазар, за небеско царство.
Знање научника и техничара злоупотребљава се. Аероплан служи за рат, филмови и грамофони за свакојако неваљалство, гадним сликама и изразима што душу упропашћују, да душа умре још у живом телу. Зато нека нас Бог сачува од теоријског и практичног знања које се злоупотребљава.
Има људи који себе сами упропашћују својим богатством. Богатство би било дар Божији кад га људи не би злоупотребљавали, гомилајући га само ради себе. Питао сам једног богатог човека који није имао деце, зашто гомила толико благо. А он ми је одговорио да ће му богатство послужити кад се буде разболео, да се излечи и спасе. Али човече, одговорио сам му ја на то, раздај своје имање ближњима, завештај га као задужбину, па се нећеш разболети. Голо богатство не може ти помоћи. Стићи ће те оно од чега се бојиш. И верујте, тај богаташ боловао је годинама и није оздравио.
Богатство треба употребити на помагање сиротиње, подизање добротворних установа и храмова. Ако се богатство крије само ради себе, оно се чува за злочинце и лопове. Постоји и злоупотреба знања. Код наше омладине може се видети права пустош, коју је починило мизерно знање из књига. Књиге су само потсетник о нечему што ваља знати, али оне не пружају знање.
Злоупотреба снаге и лепоте види се у злочину, страсти, крви, очају, самоубиству. Лепота је дар Божји, али она често служи и разврату. Снага треба да се искористи у корисном и богоугодном раду, у заштити правде и невољника, и не сме се злоупотребити у насиљу и тиранији.
Једну велику истину претстављају две речи: тело и душа. Учени људи кажу да је тело једна машина и да је човек обична животиња, да опросте ваша светла лица.
Чиме човек може да откупи душу своју? Цео свет не вреди душе човекове. Шта вреди сунце, месец, звезде и планете према једној души човека. Душа вреди више него тело. Тело је фабрика, коју покреће огањ духа. Тело је пепео у коме живи бесмртни дах живота. Замислите кола пуна камења, у камењу кесу са песком, у песку зрно бисера. Шта су кола и све у колима према зрну бисера. Шта је тело према души. Тело је земља. Али тело зависи од душе. Тело никад не болује. Болесна душа руши тело. Грех и болест могу бити само у души. Али тело болује због болесне душе. Кад видите човека са краставим телом, знајте да му је крастава и душа. Па ипак тело и душа нису једно, него двоје. Кад умре, тело ће распасти. И кад дође Христос поново, он ће га опет моћи саставити. Као што се од песка може саградити огледало, тако се и од праха нашег тела може створити нова божанска творевина. Срушена и затрпана шума прелази у угаљ који може да засветли и да загрева кад се запали. Тако ће Христос наше сагорело тело да претвори у ново дело, прозрачно и видљиво.
Наши јунаци нису знали за страх јер су знали за истину, да има једног Бога. да је душа важнија од тела. Да ви нисте знали за истину, зар бисте подигли овај храм, зар бисте живели у слози и љубави са браћом друге вере, зар бисте постили и причешћивали се. Ја Вас молим браћо, да и у будуће живите као прави хришћани и да хришћанским делима одговорите на љубав онога који је имао пет рана.
(Забел. Б. В.)
