Мере самоодбране, које су предузимали Срби у тренуцима тоталног безнађа, прерастале су у суров облик освете по прастарој девизи: „Око за око, зуб за зуб.” Чувени енглески филозоф Бекон рекао је: „Освета је нека врста дивље правде.” То подразумева да она увек води другој неправди, али са осветом се мора рачунати у тренуцима безумља. Римски песник Вергилије, у Енејиди, ставио је у уста свом јунаку речи много пута навођене: „О нек се роди осветник неки из пепела мога.” Према записима очевидаца злочина, сличне поруке остављале су жртве усташког терора пре бацања у поноре и зверског убијања. Речи умирућих увек се претварају у аманет, а у рату постале су обавеза потенцијалних жртава које је чекала иста судбина.
Доносимо једно од многих упозорења српских сељака који су преко ноћи постајали герилци у борби за голи живот. Трговцу и поседнику Мустафи Ферхатбеговићу упутио је писмо 6. августа 1941. „вођа одметника”, које гласи:
„Драги Мустафа. Молим те лијепо умири доље папраћанске муслимане да не би ишли против нас. Немојте дозволити да се отвори вјерска борба. Ја ти гарантујем да се муслиманском свијету неће ништа десити. Ми нисмо пошли у борбу против муслиманског народа, него против ове терористичке власти која иде затим да нас потпуно истријеби. Ти ћеш као поштен човјек и сам признати да ово није ни право ни поштено што је од нас урађено. Немој сада ви да појачавате још више ту мржњу која би могла навести и Србе да чине доцније освету над муслиманским свијетом. Ја мислим да и ти сам видиш да ће из овог рата побједник изаћи Совјетска Русија. За сада ја и моји људи можемо одржавати наше да не чине освету, а ако би било напада од стране вас и даље можда се то не би онда могло… Будите мирни и добре комшије нама као што сте прије били, па вам неће фалити ни длака са главе. Поздрав Џаферу и теби, Бранко.”
Преузето из књиге Смиље Аврамов, „Геноцид у Југославији 1941-1945, 1991…, Књига прва, Београд 2008.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.