Мирослав Чангаловић
(Гламоч, 03.фебруар 1921. – Београд, 01. октобар 1999.)
Био је оперски певач, бас.Рођен у Гламочу од оца Михаила. Захваљујући пријатељству са породицом Душана Трбојевића, истакнутог српског пијанисте и композитора, упознаје се са певањем и концертним музицирањем.Посједовао је угодан баритоснки глас којим је улазио у памћење оних који су слушали његово певање.
Свестан својих гласовних могућности, одмах по завршетку Другог светско рата и ослобођења Југославије (1945), укључио се у „ОУКУД Иво Лола Рибар“, у Београду, и почео студије соло певања код познате уметнице Зденке Зиков.
Свој оперски деби је имао године 1946, у београдском Народном позоришту, улогом тамничара у Пучинијевој опери Тоска. Од 1947. године члан је Београдске опере у којиј је веома брзо напредовао до носиоца главних басовних и баритонских улога опера извођених у овој кући. Певао је партије „у операма Борис Гудунов и Хованшчина МП Мусоргског, Кнеза Игора (Кончак и Галичка) АП Бородина, Дон Царлос (Филип ИИ) Г. Веридја, Дон Гуицхотте Ј. Массенет, Јулие Цезар ГФ Хендела, Псковичанка (Иван Грозни) Н . Римског Корсакова и др., аи креира и низ улога у операма југословенских композитора П. Коњевића (Коштана, Кнез од Зете, Сељаци), К. Брановић (Невеста од Цетинграда), М. Лого (Четрдесет прва), Д, Радића ( Љубав то је главна ствар), Е. Јосифа (Смрт Стефана Дечанског) и др. “ (МУе, 1971). Многи музички критичари сматрају га, после Шаљапина, најбољим Борисом Годунов. Кроз свој репертоар креирао је и соло песме из стваралаштва домаћих и старних композитора, те соло партије из ораторијског типа. „Своју уметност интерпретација Лиед и оперских улога приказао је Ч. У свим земљама у Европе (изузев Албаније), у градовима Северне и Јужне Америке, Јапан и УАР.“ (Ибид.)
Наступао је широм Југославије улључивајући школе, фабрике, домове културе, оперске и концертне позорнице. Учесник међународних фестивала и др. Његов концертни репертоар је обухватао укупно 520 композиција, и то соло песама, циклуса песама, кантата и ораторијума, чији је велики део сачињавало премијерно извођење многих дела југословенских композитора. Концертна каријера Чангаловића трајала је више од 40 година и састављена је од око 3.000 концерата на одржаних територији бивше Југославије и око 160 концерата широм света.
„Чагаловић је је један од највеићих вокалних уметника у историји спрске културе. Његови гласовни квалитети – соноран и обао бас племенитго тембра -стављени су увјек у службу јединственог целовитог тумачења уметничког дела „(ибид.)
Носилац је бројних југословенских и међународних признања и одликовања међу којима су и Октобарска награда (1955.), Вукова награда и Седмојулска награда (1966.), АВНОЈ-ева награда (1973.), али и награда Међународног жирија критике као најбољи певач сезоне на фестивалу Театар нација у Паризу за улогу Мефиста (1959. године) и, касније, Бориса Годунова (1961. године), као и ордена Витеза реда уметности и литературе од стране француске владе, у знак признања за његов допринос афирмацији дела француске музике ван граница Француске.
Као истакнути културно-просвјетни радник 1963. године изабран је у изборној јединици Београд – Стари град за посланика Просвјетно-Културног већа Скупштине СР Србије.
Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 1055); Нови Сад: Прометеј (2009), ИСБН 978-86-515-0317-0
Текст преузет са адресе: http://www.zapadnisrbi.com/index.php/zasluzni-srbi/muzicari/75-miroslav-cangalovic