Пред вама је одломак из рада Јована Мирковића (1943-2020), под називом „Хронологија злочина (април-август 1941. године) – Прилог доказима о геноцидном карактеру Независне Државе Хрватске“. Мирковић је између осталог био и директора Спомен подручја Јасеновац у два мандата (1978-1980. и 1990-1991) и истраживача злочина геноцида и ратних злочини у вријеме Другог свјетског рата, посебно у Независној Држави Хрватској.
„Међународна правна регулатива је утврђена Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида, усвојена на Трећем заседању Генералне скупштине УН, 9. децембра 1948. године, коју је Југославија ратификовала 1951. године. У члану II. Конвенције, дата је дефиниција: ‘…под геноцидом се подразумева било које од ниже наведених дела, почињено у намери да се потпуно или делимично уништи као таква нека национална, етничка, расна или религиозна група: а) убиство чланова групе, б) тешка повреда физичког или менталног интегритета чланова групе, ц) намерно подвргавање групе таквим животним условима који треба да доведу до њеног потпуног или делимичног физичког уништења, д) мере усмерене ка спречавању рађања у оквиру групе, е) принудно премештање деце из једне групе у другу, ‘а у члану III је наведено: ‘Биће кажњена следећа дела: а) геноцид, б) споразум о извршењу геноцида, ц) непосредно и јавно подстицање на извршење геноцида, д) покушај геноцида, е) саучесништво у геноциду.’….
Злочин против човечности има одређене сличности с кривичним делима геноцида и ратних злочина. Најважнија разлика у односу на ратни злочин је у томе што је време вршења ирелевантно. Основна карактеристика која неки злочин означава злочином геноцида јесте изражена намера да се уништи нека национална, верска, етничка или расна група. Оно што разликује злочин против човечности од геноцида јесте, пре свега, непостојање геноцидне намере извршиоца. Правна регулатива о злочинима против човечности штити индивидуална добра, пре свега егзистенцију личности, а у случају геноцида, егзистенцију групе људи који припадају одређеној групи…“
Извор: Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број: Прилози истраживању злочина геноцида и ратних злочина, Београд 2009, 11-12.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.