† Јованка Остојић
Велика добротворка Просвете и српског народа
6.септембра о. г. испустила је своју племениту и добру душу велика добротворка Просвете госпођа Јованка, супруга поч. Стеве Остојића трговца из Прњавора. Поклоном трију кућа на најлепшем месту у Прњавору, још пре рата, постала је покојница заједно са својим супругом великом добротворком Просвете; њихова се имена налазе за сва времена урезана златним словима на мраморној плочи при улазу у сам Просветин дом. Смрћу покојнице постаје Просвета неограничени власник кућа, па ће се приходи од њих трошити на оне циљеве, за које су по завештању покојника и предвиђени.
Велику душу и племенито срце наше добротворке није осетила само Просвета. У јулу 1929 год. покојница оснива фонд, којим ће се помагати сиромашна деца, која се одају учењу трговине, заната и пољске привреде. У тај фонд положила је пок. Јованка 425.000 дин. готова новца, а приходи од њега моћи ће се трошити тек онда кад он нарасте на 600.000 дин. Према „Основном писму“ фондом ће руковати црквени одбор у Прњавору. Из садржаја тог „Основног писма“ види се не само колико је покојница била племенита жена, него и колико је имала високо схватање о потребама широких народних слојева.
Ове године покојница је украсила црквену порту у Прњавору са бетонском оградом, поклонивши у ту сврху 100.000 динара, и тиме постала велики добротвор и српско-православне црквене општине у Прњавору.
Кратко време пре смрти сетила се покојница и Кола српских сестара у Прњавору, са поклоном од 50.000 динара, и тамошњег Сокола, са 10.000 динара, те ће и ова два друштва знатно осетити великодушност покојне Јованке. Остали мањи завештаји карактеришу њену љубав према свим оним које она ни у задњем часу није могла заборавити.
Име покојне Јованке Остојић, изговарано је свагде са нарочитим поштовањем, које је покојница својом мудрошћу, проницавошћу и дарежљивошћу увек заслуживала. Тачно је за њу при спроводу нагласио Др. Перо Стјепановић: Руци покојнице приступало је мушко или женско као да је владичанска, и љубило је. Њена кућа – како рече у цркви прото Јово Јовановић – била је отворен дом, једно отворено стециште не само за домаћи него и страни свет, па били то познаници или случајни путници, а она сама – била кроз виши број година осовина, око које се је окретао цео друштвени живот Прњавора.
Смрћу покојнице завршен је, према речима секретара Кола српских сестара, г. Мире Марковић, светао и благотворан живот једне од задњих преставница старога патриархалног живота Српкиње Босанке, која је својим назорима на живот и живим радом у друштву била и остала пример жене, на коју се морају сви угледати.
Спровод пок. Јованке Остојић био је видан знак колико је врла покојница поштована, цењена и уважавана. Просвета је сматрала за своју дужност, да на спровод изашаље своје изасланике, и то чланове Главног Одбора г. Милана Божића и Ђорђу Крстића, да јој на њеном задњем путу одаду заслужену почаст. Госп. Божић одржао је и говор у коме се испред Просвете захвалио покојници на њеном неуморном раду за добро нашега народа, а особито подмлатка, за који се нарочито побринула, оставивши заједно са својим супругом Стевом Просвети леп завештај из кога ће се васпитавати и подизати будући нараштаји.
Мир пепелу њеном! Слава јој!
К.
Просвета (Сарајево), 1930. године, број 10.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.