Јосиф Холечек
Народ се не може уништити, ако сам на себе не дигне руке, и док се не сложи са својим непријатељима, против себе.
Познати одлични чешки књижевник, уредник „Народних листи“, а велики познавалац и пријатељ српскога народа, г. Јосиф Холечек, који је 1876 — 1878, године српски добровољац био, пропутовао је прије 2. године опет све српске крајеве и земље унакрст.
Када се вратио са тога пута, писао је о свом путовању с много разумијевања, труда и љубави, па је с великим болом у својој великој словенској души констатовао, да српски посао не ваља, да смо сасвим криво и наопако забраздили.
Све српске новине писале су већ чешће о том. Многи његови радови превођени су и прештампавани, а данас хоћемо, да изложимо неке умјесне опаске, које је он учинио својим пријатељима Србима.
Опазио је, како се српска интелигенција задојила сасвим туђим, несрпским, несловенским и ненародним духом, јер не има српских, народних школа и центара, јер учи по туђим крајевима и школама, те се на тај начин одаљује и одрађа од свог народа; не разумије, не познаје, не мари за свој народ. Oнa туђом главом мисли, туђим срцем осјећа, туђе бриге води, туђе послове ради и свршава у туђој ливреји туђину служи, а и народ стоји збуњен као што му је и интелигенција збуњена. Народ обезглављен, интелигенција хоће да зановета и господари народу на туђ рачун, а на рад, озбиљни и истинити, прави рад, нико и не мисли. Све изгледа однекуда и неким чудом неку туђу помоћ, туђу милост.
Нико нема својих народних жеља, својих тежња, своје воље. Према томе и не мисли нико на рад, већ на господство, а како неко и радове свршавати мора, то се узимају, добављају, довлаче за рад странци са свију страна, па се тако подижу и утврђују код нас све више и више.
Србима се, једном ријечи привреда, зарада и капитал измичу из руку, а туђинци преплавише села и градове, преплавише све српске крајеве.
Они се богате, утврђују и потискују Србе свуда и у свему, нарочито из града, и то не само из заната, него и из трговине, из привреде, а посредно и са посједа. А Срби се забезекнути чуде и ресигнирајући вјерују, да само туђе ваља.
Добро нас је измјерио наш врли „пан“ Холечек. Заиста је тако и још горе!
Заиста смо збуњени, обезглављени. Заиста смо сасвим заборавили на своје прилике и потребе. Заиста по туђем калупу водимо туђе бриге!
Све хоће да буде господин, нико неће да ради, а још мање води ко бригу: може ли Србину господства бити и по коју цијену?
Наш нас врли пријатељ упућује и на то, да се не заносимо лажним господством, већ да своју дјецу на рад, на озбиљан рад, упућујемо и привикавамо.
Треба подићи самопоуздање, понос (неохолост), осјећај дужности, привреде, штедње и енергије, и искоријенити напраситост, разметљивост, раскош, охолост, глупост, лијеност, неуредност, немар па да се види и осјети опет — до мало година — како су некада чувени српски привредници својим унуцима поново стари, и познати народни и српски дух повратили.
И онда ће Срби свуда, па и по градовима опет живље живнути као вриједне и напредне занатлије, као вриједни и напредни трговци и други привредници. Онда ће се опет успоставити права и природна веза између Србина господина; онда ће Србин опет свуда и у свему пропјевати!
Кад смо већ толико усколебани, да један другом не вјерујемо и да нико никога не слуша, чујмо макар нашега опробанога пријатеља, а умнога сина искушаног и прекаљеног чешког народа!
Шаљимо наш подмладак што више у свијет, нека из малена учи, нека се привикава и приљубљује правом, озбиљном раду, који ће и њега и његово кољено ослободити, да не морадне од никога више узалуд милости изгледати, да се не морадне никога бојати, осим Бога великога, господара највишега.
Народ се не може уништити, ако сам на себе не дигне руке, и док се не сложи са својим непријатељима, против себе.
Прештампано из „Привредника“
број. 22./1899.
СРПСКА РИЈЕЧ (САРАЈЕВО), 1. (14.) АПРИЛА 1910
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.