Рођен је у селу Турјаку 14. октобра 1848. године. Брат му је био Васо Хаџић, свештеник у Турјаку. Архимандрит је био осредњег раста, а витка стаса живих и као гар црних очију и дебелих усана. Коштуњав у лицу, увијек замишљен и сјетан. Лијепа и симпатична појава, која те привлачи и осваја. Рукоположен је у чин јерођакона у Сарајеву од митрополита Пајсија 3. децембра.1872 године, а сутрадан у чин јеромонаха. На дан освештања обновљеног манастира Моштаница, 15. августа 1883. произведен је у чин архимандрита, ради заслуга око обнове манастира. Осветио је цркву у Турјаку. Као млад јеромонах, чим су почеле буне у Крајини, саставио је чету људи, и дочекао Турке на Козари 1875. године. Већ 1876. године, када је Србија објавила рат Турској, одлази са својим четницима на Дрину и код Бијељине добија одликовања и војводску сабљу.
Када је Аустроугарска окупирала Босну 1878. године, Игуман се вратио у свој манастир Моштаницу, и одмах је започео нову обнову манастирског конака и самог храма, те изградњу школе. Међутим, 1888 године оптужише га нове власти за велеиздају, те га затворише у Зеницу на 4 године. Први Србин осуђен за велеиздају од стране Аустријских власти у Босни и Херцеговини био је игуман Кирило. Он је често јавно бесједио и иступао против нове власти. “Ми се с Турцима крварили и тукли, а ви Швабови дођосте преваром на готово. Кукавице сте и ви и ваши господари.“ У затвору у Зеници је оболио од туберкулозе, те је митрополит Георгије Николајевић издејствовао да игуман буде ослобођен, али под условом да се у манастир Моштаницу не смије вратити. Болесни Игуман Кирило одлази у ман. Папраћу, те ту и умире 9. априла 1894. године у својој 46 години живота.
ПРИРЕДИО: Дарио Дринић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.