НАСТАЈАЊЕ МОДЕРНЕ ГРАДСКЕ ЈЕЗГРЕ У БАЊА ЛУЦИ ЗА ВРИЈЕМЕ ВРБАСКЕ БАНОВИНЕ

Град Бања Лука данашњи модеран изглед дугује предузимљивим људима из времена Врбаске бановине. Кроз овај рад покушаћемо да приближимо читаоцу настајање модерне градске језгре која и данас краси град. Идејни творац и најзаслужнији човјек за препород једне “брдске паланке“ како су је тада описивали многи путописци био је један Нишлија.

Послије увођења шестојануарске диктатуре краља Александра и подјеле краљевства на девет бановина Бања Лука се изненада нашла у центру пажње. Она је постала административни центар Врбаске бановине. За првог бана Врбаске бановине наименован је армијски генерал Светислав Тиса Милосављевић, поријеклом из Ниша. По доласку у град 8. новембра  1929. Светислав Т. Милосављевић је записао да у граду влада мртвило које је више подсјећало на паланку у брдима него на град од двадесет хиљада становника. У средини града било је гробље, а по улицама и трговима се газило блато до чланака. Београдска Правда је за Бања Луку писала да је то пуста касаба источњачки запуштена са гробљем насред чаршије, с блатњавим сокацима, с гостионицом на које се најеже и агенти сингерових машина, као заборављену паланку иза божијих леђа у којој није било пожељно ни службовање да се добије. У сљедећих неколико година уз огромне напоре и велики број стручњака који се одазвао позиву Врбаског бана створен je модеран Европски град.

Пише: Марко Јанковић

Изградња Банског двора и Банске управе

10. априла 1930. године у Службеном листу Врбаске бановине објављен је конкурс за изградњу идејних скица Банског двора и Банске управе. На конкурсу су могли учествовати сви грађани Краљевине Југославије. Прву награду на конкурсу је освојила група архитеката из Београда: Јован Ранковић, Анђелија Павловић и Јованка Катеринчић Бочић. Драгомир Симић, који је био трећенаграђени разрадио је планове градње, а млади бањалучки архитекта Бранко Јовановић именован је за надзорног инжињера градње. Поред Б. Јовановића као надзорни инжињер спомиње се још и Никола Федоров. Изградња Банске управе почеле је копањем темеља 27. августа 1930, да би камен темељац био постављен 26. октобра исте године. Радове на Банској управи изводила је фирма Црнић, власника Мате Црнића из Загреба. Декоративне радове и украсе на фасади изводио је загребачки вајар Рудолф Шпиглер.

Бан Милосављевић био је прилично задовољан темпом и напретком радова, што се може видјети и из реферисања краљу Александру 12. фебруара 1931. године гдје каже: Банска палата за канцеларије банске управе импозантна и велелепна грађевина  подиже се брзим темпом. Темељи изградње и зидови високог сутерена још пре зиме су завршени, а већ првог фебруара настављени су радови, тако да ће зграда бити потпуно готова до краја године. Изградња зграде Банске управе завршена је 24. новембра 1931. године да би се пет дана касније уселила сва одјељења у своје канцеларије. Првог децембра уз попратну свечаност обављено је освештење објекта.

Градња Банског двора почела је 31. марта 1931. године. Грађевинске радове изводио је Коста Шијачки, предузимач из Београда. За разлику од Банске управе, градња Банског двора пробудила је много више страсти. Из тог разлога у неколико наврата је бан Милосављевић био принуђен да се пред краљем брани од оптужби које су му сервирали његови неистомишљеници. Они су тврдили да бан прави луксузни дворац за своје потребе, који ће коштати цијелих 30 милиона динара и да ће бити луксузнији од самог краљевог дворца на Дедињу, међутим, бан је имао пуну подршку и повјерење краља тако да је градња двора настављена. Приликом градње објекта долазило је и до проблема техничке природе, који су се рјешавали измјенама пројекта у току градње. Поред Косте Шијачког на уређењу како ентеријера тако и екстеријера учестовали су и Београдски вајар Ђорђе Јовановић; за главне акорданте били су задужени Алојзе Духач и Франц Кулхан; ентеријер вијећнице урадила је београдска фирма Домус; фирма Јосипа Куљца из Нове Градишке урадила је дио намјештаја док је за столарске радове била задужена фирма Петра Хрицака. Радови на двору су завршени 8. новембра 1932. када је објекат и освештан. Бански двор садржи репрезентативну концертну салу, Вијећницу, изложбене салоне и друге просторије чиме се мало који град може похвалити. Баски двор и Банска управа су ускоро након изградње постали симбол града Бања Луке.

Зграде Банског двора и управе припадају академизованом националном стилу четврте генерације. Историчар умјетности Синиша Р. Видаковић је у својој књизи записао да саме грађевине одишу, упркос монументалним димензијама, хармоничношћу, једноставношћу и умјереном употребом декоративне пластике. Монументалност грађевина је наглашена свечаним тролучним порталима који су истурени из главне масе архитектонског корпуса. Они носе над собом балконе који су са страна украшени алегоријским скулптурама које доприносе ликовном рјешењу фасаде.

Бањалучки хотели

Док је још увијек трајала градња Банске управе и Банског двора, почела је градња још једног репрезентативног објекта у Бања Луци. Средином 1931. године на мјесту некадашње Сијамије џамије (још и Султанове џамије) почео је да ниче модеран хотел, који ће добити име Палас. Изградња објекта повјерена је загребачком архитекти Дионису Сунку. Сам објекат је коштао 9 милиона, док је уређење коштало 3 милиона динара. Један од инвеститора било је и Вакуфско – Меарифско повјеренство  на чијем земљишту је објекат и грађен. Вакуфско повјеренство је утицало и на главног архитекту Диониса Сунка да у изградњи објекта користи и елементе исламске умјетности које је овај у потпуности испоштовао. Објекат је завршен 1933. године. По завршетку објекта многи бањалучки приватници су једва дочекали да закупе његове локале.

Хотел Палас је грађен у потпуно савременом концепту са примјесама оријенталне архитектуре која је требала да подсјећа на некадашњу џамију. Историчар умјетноси Синиша Р. Видаковић оцјењује да би се према томе могло рећи да  је овај објекат представник сецесије са оријенталним изразом.

Неколико деценија прије градње хотела Палас Бања Лука је добила свој први хотел Босна, који се у изворима помиње још 1875. године. Временом хотел је губио своју вриједност и заостајао за стандардима, тако да му је била пријеко потребна  обнова. Негдје у исто вријеме када се почео градити Палас почела је и обнова Босне. Босна је претрпјела темељну реконструкцију, добила је још један спрат као и лифт по чему је била позната на ширем подручју. Одлике обновљеног хотела Босна најбоље очарава његов власник Емерик Пасколо који је знатижељним бањалучким новинарима изјавио: Собе ће бити снабдјевене топлом и хладном водом и централним гријањем; просторије за кафану и рестаурацију бити ће простране, зрачне и модерно уређене….. У дворишту ће бити гаража за аутомобиле, механичка радиона и праона. Стубе ће бити од мрамора, прекривене укусним теписима. Бит ће модерно уређена чекаона, фоаје, хол и снабдјевене клупским намјештајем.

Позориште Врбаске бановине

Још од 1881. године, многа путујућа позоришта су свраћала у град на Врбасу, али све до 1930. године град није имао своје позориште. То је у сваком случају било недовољно за подизање духовне свијести и снаге народа. По доласку у Врбаску бановину бан Милосављевић је одмах увидио да је граду потребно жариште културе. На инсистирање бана Милосављевића, Београдско позориште је помогло оснивању Народног позоришта Врбаске бановине, које је основано 2. септембра 1930. године. Позориште је смјештено у бившу Соколану, са обећањем бана да ће у скорије вријеме оно добити адекватан простор. Већ 18. новембра игране су прве представе у новоотвореном позоришту.

Како су у сљедећим годинама услиједили многи замашни пројекти у Врбаској бановини, средстава за подизање нове зграде Позоришта, која је требала да представља архитектонски украс града, није било, међутим, дошло је до интересантног и прагматичног рјешења. Друштво за подизање споменика Краљу Петру I Ослободиоцу сакупило је својим акцијама одређена средства, али ипак недовољна за подизање спомен дома. Оно се удружило са друштвом Змијање и Банском управом и тако обезбиједило довољно средстава за подизање објекта који ће постати храм културе Босанске Крајине. На земљишту уступљеном од градске општине по нацртима Јосифа Годнера од августа 1933. до септембра 1934. ницао је објекат који ће поред Народног позоришта Врбаске бановине у своје просторије смјестити и музеј, друштво Змијање, Клуб Академичара Бања Луке, а од 1935 и Народну библиотеку. Усељење је извршено новембра 1934. године, а објекат је добио име Дом краља Петра Великог Ослбодиоца. Дом је грађен у стилски одређеним елеменитма Баухауса, али уз задржавање неких елемената неокласицизма. С. Р. Видаковић закључује да је зградом позоришта бан Милосављевић заокружио цјелину осмишљеног градског језгра, у коју ће се 1936. године укључити и хипотекарна банка, чиме је просторна цјелина центра Бањалуке била у потпуности уобличена, као средиште које дјелује као јединствен урбанистички корпус.

Хипотекарна банка

Изградњом Хипотекарне банке, стављена је тачка на изградњу модерног монументалног центра у Бања Луци. У непосредној околини банке налазили су се  црква Св. Тројице, Банска управа, Бански двор, Народно позориште, а у близини су била и оба бањалучка хотела. Хипотекарна банка је грађена од 1935. до 1936. године према пројекту београдског инжињера Миодрага Васића. Радове је изводила београдска фирма Јошаница, а Владимир Павлович Загордњука је аутор двије бронзане фигуре које су постављене 1937. године испред улаза у Хипотекарну банку. Бронзане фигуре представљају сељака и сељанку у народној ношњи. Свака је тешка по 600 кг. За разлику од неких других елемената који су нестали у току времена, бронзане фигуре и данас красе улаз у банку. Посматрано са грађевинског аспекта Хипотекарна банка одаје утисак свечане монументалности која је ријешена низом употреба класичних архитектонских елемената уз призвуке класицизма и академизма.

Споменик народном трибуну

Дана 14. октобра 1929. године у Бања Луци је основано Културно друштво Змијање, названо по области у Босанској Крајини у којој се родио Петар Кочић. Друштво је имало за циљ да пренесе Кочићеве посмртне остатке у Бања Луку и да у новосаграђеном парку Бана Милосављевића подигне споменик Петру Кочићу. Оснивачи Змијања су углавном били Кочићеви савременици и сљедбеници. Неколико година су вршене припреме и скупљање средстава да би најзад у парку 7. новембра 1932. године споменик био свечано откривен. На откривању било је око 12 хиљада душа, а највише из Кочићевих Стричића. Споменик је рад Августа Августинчића и Ивана Вање Радауша. Иван Мештровић, са којим су чланови удружења преговарали, одбио је да ради на споменику, због заузетости на другим пословима. Овим чином Бања Лука се одужила највећем трибуну свога времена, а на бронзаној плочи уклесане су Кочићеве ријечи: Ко искрено и страсно љуби истину, слободу и отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас.

Закључак

Врбаска бановина представља један од најплодоноснијих периода бањалучке историје. Поред већ описаних објеката, који и данас красе Бања Луку за тај период изграђене су још многе зграде и улице, од којих ћемо навести: Чиновнички павиљони, Музички павиљон у парку Петра Кочића, Хигијенски завод, Соколски дом, Трговачка академија, Државна бановинска болница итд. У том период асфалтирано је 30 хиљада квадратних метара бањалучких улица од чега је 125 улица било у потпуности освјетљено. О значењу споменутих објеката не само за Бања Луку него за цијелу Босанску Крајину свједоче ријечи директора гимназије Васе Глушца на освећењу палате, са чијим ријечима и завршавамо овај рад:  Господине бане, подизањем ове палате, којом би се могла дичити свака престоница, Ви сте подигли  себи вечан споменик, а нама Крајишницима створили сте од Бања Луке културни центар и задужили сте нас за вечна времена. Бучни ће Врбас кроз векове и векове шумити једноличну песму и смењиваће генерације и генерације наших Крајишника, а ова ће палата стајати као величанствен споменик на златно доба, које смо са толиким еланом почели дизати културу у нашој заосталој Босанској Крајини. И за тај ваш рад биће Вам вечно захвална и наша далека поколења.

Аутор: Марко Јанковић

Текст преузет са адресе: ( http://istorijabl.weebly.com/105510801096107710841086/june-04th-2013 )