Козарско (Козарачко) коло

Подели:

Козарачко или козарско коло је народно коло, које је настало у селима на обронцима планине Козаре, по чему је и добило име. Од давнина чим би се скупила младеж у селима Поткозарја и на Козари, нарочито недјељом, празником, на свадбама, славама и зборовима, почела би пјесма и хватало се коло. Ово коло се звало народно коло, а често су га „од милоште“ Кнежопољци звали и кнешпољско коло. У току Народно-ослободилачке борбе народа Југославије партизани са Козаре, пренијели су ово коло у друге крајеве заједничке државе.

Још 1922. године о козарачком колу из Поткозарја записано је сљедеће: „Игра се и пјева по Кнешпољу без свирача или тамбураша, и то ритмички уз пјесму. У колу састављена младеж ухвати се за руке испод паса, окреће се кратким корацима и наизмјенично по групама пјева у осмерцу и десетерцу неку лирску народну или другу пјесму. Том приликом изговарају сваки стих на слогове. Тако једна група отпјева један стих, затим то исто отпјева драга група из истог кола. Свака пјесма почиње са: „Ој, ђевојко, драга душо моја.“

Козарачко коло се игра на лијеву страну, са рукама у преплету. Коло се држи уједно у великом кругу. У старијој варијанти козарачког кола три пјевача „прваче“, а три „полажу“. Онај који започиње пјесму у колу на једној страни има двојицу који му помажу, а остали га прате на његовој страни, док друга страна кола ћути. Они који воде заталасају коло свом снагом према другој страни и пјевајући опет врате коло на старо мјесто. Чим он заврши пјевање, онда то исто пјевање започиње неко, на другој страни, а двојица га помажу и остали га прате на тој страни, док супротна страна кола ћути. Онај који води пјесму свом снагом заталаса коло према другој страни која је прије пјевала и док испјева пјесму коло поврати одакле је оно пошло.

Данас у козарачком колу један првачи а сви играчи у колу полажу.

Народно коло народа Поткозарја и Козаре имало је и неке законитости. Момци и дјевојке су играјући у колу показивали једни другима симпатије, али и неприхватање нечије наклоности. Највећа срамота и увреда за момка била је у случају да се момак ухвати у коло код дјевојке, а она се пусти и оде. Ако неко у колу пресијече дјевојку од момка, долазило је до свађа. Уколико би дјевојка остала у колу крај момка значило је да и она гаји симпатије према њему.

Преузето са: http://www.kozaraethno.com/index.php?option=com_k2&view=item&id=84:narodne-igre-i-pjesme&lang=sr

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *