Фељтон о страдању Срба у Херцеговини од стране усташа завршавамо текстом о херцеговачком устанку, покренутом из потребе да се билошки опстане.
Пише: Радован Паповић
Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. Године), учинила је овај кршевити крај ареном најгнуснијих злочина које је запамтила свјетска историја, али и колијевком првог масовног устанка против фашистичке тираније у поробљеној Европи.
Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачких Срба 1941. Године превазилази машту и бестијалност најсвирепијих злочина које је историја запамтила.
Мушкарци, жене, дјеца и старци убијани су на најбруталније начине: спаљивањем на кућном огњишту, ударањем маљевима, полугама и шипкама, печењем на ражњу, дављењем жицом и конопима, бацањем у мрачне поноре и брзе херцеговачке ријеке. Пушчани метак био је Божија благодет.
Усташко-муслимански терор већ седмицама се одвијао у цијелој Херцеговини а најснажније су били погођени гатачки и невесињски срез у којем су цијела села истријебљена и уништена. Ипак, херцеговачки народ дуго није смогао храбрости ни одлучности да се успротиви непријатељу и мирно је посматрао страдање у другим мјестима. Директан повод за почетак херцеговачког устанка против нацистичко-усташке окупације, биће страшан злочин муслиманских јединица у селу Корита.
У ноћи 4-ог на 5-и јун муслиманске чете из села Фазлагића Кула код Гацка упали су у село Корита гдје су све корићане похапсили и повезали а потом их на најсвирепији начин поубијали и побацали у јаму у Коритима.
Поучени искуством Корићана, становници села на источном рубу гатачке општине схватили су да је вријеме да се непријатељу одговори. Мјештани села Вратковићи, Доњи и Горњи Казанци, Боботово Гробље и других који се налазе на граници са Црном Гором, у зору 6-ог јуна 1941. Године, наоружани храброшћу и одважношћу први су се супроставили непријатељу.
Храбри војници под командом казанчког попа и касније четничког војводе Радојице Перишића, нападају усташке, муслиманске и италијансе чете и патроле и у потпуности их протјерују са источног дијела гатачке општине. Након почетних побједа, устаници су успјешно ослободили и узвишење брдо Гат на којем је 6. Јуна 1941 године се завијорила српска тробојка која је означила прву ослобођену територију у поровбљеној Европи. Од брда Гат до Голије простирала се слободна територија, коју су контролисали устаници под командом попа Радојице Перишића. У ратним архивама налазе се подаци са прво окупатори а потом и партизани овај регион називају „попова села“, наводећи их као стуб одбране и отпора српског народа. Након почетка устанка 6. Јуна 1941. Године, такозвана „попова села“ више никада нису пала у руке окупатора, а представљала су и једно од последњих упоришта Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО).
Устаници из Казанаца, Вратковића и околних села нису се зауставили на ослобађању својих села већ су још снажније и одлучније кренули у сукоб са непријатељем. Поучени њиховим успјехом, убрзо им се придружују и мјештани других села међу којима се први истакао Јасеник. Из дана у дан устаници су заузимали село по село, ослобађали становништво од зулума и терора и полако али сигурно напредовали против непријатеља.
Након ослобађања неколико села, устаници су се све боље организовали и наоружавали а предводили су их поп Радојица Перишић и храбри и одважни капетан Милорад Поповић. Већ 15-ог јуна устаници су заузели полицијску постају на Степену и истог дана потисли Црну Легију, чиме је прекинута путна комуникација према Билећи. У том периоду након што је Гацко одсјечено и од Билеће и од Црне Горе, услиједило је и ширење устанка на невресињски срез чиме су устаници за свега 20-ак дана, општинско средиште у Гацку у потпуности изоловали од остатка окупиране територије.
Следећи велики задатак било је ослобођење Автовца а као увод у то, 26-ог јуна устаници су оборили три лака њемачка авиона који су надлијетали ослобођену територију. Два дана касније, 28-ог јуна на Видовдан, устаници под командом попа Перишића и капетана Поповића напали су из свих праваца и за само неколико сати ослободили мјесто Автовац.
Званично 28. Јуна 1941. Године Автовац код Гацка постао је прво ослобођено општинско средиште у поробљеној Европи.
Ови догађаји, који су започели народним револтом 6. Јуна у селу Брљево код Гацка, представљају почетак устанка и прву побједу нац нацистима у цијелој Европи. Нажалост, већ годинама обиљежавање овог великог догађаја у српској историји пролази доста скромно, без државних великодостојника а једино сјећање на храбре устанике чувају мјештани и општина Гацко.
Данас, 6. Јуна у мјесту Брљево код Гацка биће прослављен „Дан устанка општине Гацко“, који се традиционално обиљежава последњих неколико година. Испред школе на Брљеву гдје је устанак и започео и непријатељ доживио први пораз, подигнут је крст и спомен натпис. Прошле године на брду Гат је поново послије седам деценија постављена српска тробојка и натпис: „ЧАСНИ ПРЕЦИ! ЗАСТАВА КОЈУ СТЕ 6. ЈУНА ИЗНИЈЕЛИ ОВДЈЕ БИЛА ЈЕ ПРВИ ПОБЈЕДНИЧКИ БИЉЕГ У ПОРОБЉЕНОЈ ЕВРОПИ. НЕКА ЗАСТАВА НА ОВОМЕ МЈЕСТУ БУДЕ ЗНАК НАШЕГ ДИВЉЕЊА ВАМА“.
Објављено 06.06.2012.
http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=18&idnovost=21719