Данас је познато 438[1] стећака на којима крстови чине главни елемент украса. Осим тога, постоји готово 200 стећака на којима крстови чине споредни елемент украса. Можемо, дакле, закључити да су крстови један од најчешћих облика украса на стећцима, премашујући по броју мотив полумјесеца, који је такође често заступљен. Треба нагласити да ово противрјечи ономе што се раније вјеровало. Споменици у облику крста, такође бројни, нису посебно обрађени у овој студији.
С обзиром на велики број варијаната крста на стећцима, овдје ћемо се осврнути само на неке од тих варијанти. Оне одговарају редослиједу на таблама, на којима су пореданеод најједноставнијих крстова (са једнаким краковима) до оних са продужењима или додацима на једном или више кракова.
Крст са једнаким краковима је израђен у техници урезивања или изведен у рељефу (Т. XXIII). Сасвим је разумљиво да је овакав крст најчешће изведен у кругу. Око Стоца и Љубиња урезани крст у кругу украшен је још неким геометријским елементима (Т. XXIII, 3, 4, 12). Један примјер крста са једнаким крацима је малтешки крст, који се представља и на издуженом стаблу (Т. XXIV) Он преовладава у Далмацији и сусједним крајевима, гдје се јавља на вертикалном камену уз плочу (Т. XXIV, 7, 17). У Поповом пољу, у залеђу јадранске обале, малтешки крст је изведен на високом стубу са квадратним блоком на врху (Т. XXIV, 8, 6). Доњи крак малтешког крста може имати развијено постоље, које можда симболизира брдо Голготу (Т. XXIV, 19-26). Ово води до антропоморфног облика, гдје се брдо претвара у растављене ноге (Т. XXIV, 27).
Крст са кружним додацима на краковимајавља се у најједноставнијем облику као крст са једним кругом на врху (Т. XXVI, 25-27; T. XXVII, 16, 17). То је египатски хијероглиф који значи живот „живот“. Он је у средњем вијеку представљао знак планете Венере. Чешћи је крст са три или четири круга, чији се бројни примјери налазе у горовитој околини Калиновика (Т. XXVII, 26; T. XXIX, 15, 20, 23). Слични крстови јављају се према сјеверозападном дијелу Поповог поља, око Хутова (Т. XXVIII, 25; T. XXIX, 17), као и у близини Гацка и Билеће (Т. XXVIII, 39; T. XXIX, 18, 19). Вриједно је спомена да сељаци сјеверно од Поповог поља још увијек воде своје благо на испашу у Калиновик, и могуће је да је то био случај и у средњем вијеку.
Крст са стаблом и краковима формираним од троструке траке (Т. XXXII, 5-13), најчешће око Никшића и Билеће, вјероватно дугује своје поријекло крсту на сјеверном порталу манастира у Дечанима, на Косову и Метохији, који је подигнут између 1327. и 1335. Богатији, лиснати крст, лоциран у области између долине Неретве и Стоца (Т. XXX, 25-30; T. XXXI), био је, изгледа, преузет са резбарије и, највјероватније, унесен у ову област импортом сикуло-арапских ковчежића од слоноваче. Овај крст био је познат у византијској умјетности од XI вијека, гдје је био употребљаван за испуњавање круга. На сикуло-арапским ковчежићима и на стећцима крст није употребљен за испуњавање круга, већ као слободан мотив.
Двоструки, троструки и поновљени крстови најчешћи су сјеверно од Неретве, од Љубушког до Сиња(Т. XXXII, 17, 18, 20, 21, 26, 27; T. XXXIII, 1-7). Исто подручје може се похвалити највећим бројем свастика (Т. XXXIII, 8, 13, 14, 17; T. XXXIV, 1-3, 5, 6, 9, 10, 12, 17). Мада неке варијанте свастике личе на тау-крст (Т. XXXIV, 17), који је распрострањен на другом подручју. Он се у појединачним примјерцима јавља од централне Херцеговине до источне Босне. У неким случајевима је сличан штапу. Једини приближно датирани надгробни споменик са тау-крстом потиче из Згуња на Дрини (Т. XXXIV, 20). Његов натпис спомиње „Остоју крстјанина“. Турски извори из 1534. спомињу баштину уписану на има Остоје крстјанина из Доње Згуње у нахији Осат. То значи да је он 1534. године био жив или је већ био умро, а земља је још била везана за његово име. Према томе, споменик може бити датиран сасвим оквирно, од 1468. до 1534. Његов облик одаје турски утицај. Може се, дакле, претпоставити да тау крст представља касни елемент украса стећака.
Једно значајно запажање намеће се у вези са положајем крста на надгробним споменицима. Када је представљен на хоризонталној страни споменика, крст је, готово без изузетка, управљен према западу. То је повезано са положајем покојника под плочом, који лежи главом према западу. Крст је постављан изнад лица покојника.
Крст је понекад приказан у чврстој вези са лозом. Овај приказ обилује хришћанским симболизмом.
ИЗВОР: Marian Wenzel, Ukrasni motivi na stećcima – Ornamental motifs on tombstones from medieval Bosnia and surrounding regions, Sarajevo 1965.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић [1] Данас их сигуро има више, те 1965. година када је објављена књига Мариан Венцел из које смо преузели текст о крстовима на стећцима било их је 438.
http://www.plemenito.com/sr/marian-vencel,-ukrasni-motivi-na-steccima-%E2%80%93-krstovi-/o202
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.