МОТИВ ХЕРАЛДИЧКОГ КРИНА У ГРБУ КОТРОМАНИЋА

Мотив хералдичког крина појављује се у грбовима Котроманића од времена првог краља те династије – Стефана Твртка I. Једноставној хералдичкој слици наслеђеној од оца, бана Стјепана II (бан Стефан II није био Твртков отац него његов стриц – Б.Р.), а која се састојала од једне траке у пољу и коју је и сам користио као бан, Твртко је по крунисању додао шест кринова, по три са сваке стране траке. Разлози за увођење кринова у краљевски грб Босне предмет су научних спекулација, чија полазишта понекад личе на оправдавање задате теме и са задатим исходом. Један од новијих прилога долази од С. Џаје, који се позива на рад Саболча де Војаја и из њега извлачи нетачне закључке: да је концепт средњовековног угарског грба, као композиција два елемента (суверенитетског и династичког) у грб Босне ушао непосредно и поступно, тако што је суверенитетски део (двоструки крст) првобитно представљен на коњској аши на печатима бана Стјепана и бана Твртка, а династички део (поље са криновима) на штиту, потом да је домаћи династички симбол, који се налазио у цимеру, временом спуштен у поље штита, чиме се добила потоња верзија босанског грба са љиљановом круном у штиту. Овоме би се могле наћи бројне замерке, али да се овде задржимо само на неколико: на коњској аши, на печатима банова Стјепана и Твртка, уопште се не налазе двоструки него обични крстови, што је у хералдичком смислу капитална разлика, суверенитетски део угарског грба који се маршалује са династичким пољем за владавине Анжујаца или Луксембурга није патријарашки крст („нова Угарска“) него грб „Старе Угарске“ (тј. поље раздељено наизменично црвеним и сребрним гредама) , круна није део челенке већ ознака ранга и суверенитета, па стога тешко може представљати династичку ознаку и у том својству „спустити се у грб“ . Извесни траг може да представља сама стилизација љиљанове круне, јер – осим у раном периоду, и то на малом печату из 1389. и на аверсу великог печата из 1380. године краља Твртка I, када се круна приказује као компонована од по три већа и два мања видљива крина – њена најчешћа представа на новцу и печатима јесте у форми старинске љиљанове круне са укупно четири крина, што стилски одговара много ранијем периоду (12-13. век). Ово нас наводи на помисао да је мотив љиљанове круне у Босни ипак везан за стварни артефакт, и то знатно старијег датума него што је Твртково преузимање краљевског достојанства и титула, а то опет сасвим добро кореспондира са мишљењем С. Ћирковића о краљевском крунисању Твртковом. У сваком случају, мотив хералдичког крина заступљен је у Босни крајем 14. и у првој половини 15. века са стабилношћу, без обзира на мутације краљевског грба, до којих је долазило сменом владара. Са ликовног аспекта, стилизације и интерпретације крина у Босни представљају врх наше средњовековне хералдичке уметности. То се посебно односи на минијатуре Хваловог зборника и Никољског јеванђеља, као и Даничичћевог јеванђеља и Млетачког зборника. У Бобовцу и Краљевској Сутјесци нађени су фрагменти декоративне пластике са мотивима крина и љиљанове круне изузетне лепоте, посебно уломци некадашње лунете изнад друге дворске капије Бобовца, делови капитела доње палате и фрагменти натпрозорника готичке бифоре горње палате. Изванредне су лепоте и кринови на везеним фрагментима плашта Твртка I из краљевске гробнице у Арнаутовићима код Високог.

У хрватској хералдици мотив крина у грбу имају припадници племена Цветковића (златан крин у плавом), Свачића (природни крин на зеленој стабљици у плавом), Обаљевића (у плавом три неуређена сребрна крина), итд.

Мотив крина је у Србији и Босни, после пада средњовековне државе, постепено падао у заборав. Пре хералдичког оживљавања посредством илирских грбовника, налазимо крин само као повремен и орнаментални мотив, као сенку сећања. Није нам познато одакле је аутор изворног илирског грбовника преузео два златна крина као део царског грба Душановог, односно као грба Немањића, али је појава кринова на грбу Imperium a Nemanide institutum у капиталном делу Паула Ритера-Витезовића означила повратак овог мотива, прво дискретно, потом – с појавом српског издања дела – знатно енергичније, али још увек без пуне свести или сазнања о његовој важности или историјском и хералдичком значењу. Има основа да се закаснела ренесанса хералдичког крина код нас повеже са радом и делом Михајла Валтровића. То нарочито долази до изражаја у два његова велика пројекта: инсигнијама Ордена св. кнеза Лазара, основаног поводом 500-те годишњице Косовске битке и миропомазања краља Александра I Обреновића у Жичи, и нацрту за круну и порфиру Краљевине Србије, начињеним за крунисање краља Петра I, у Београду, 1904. године. Валтровић се у овом подухвату могао ослонити на грб краљевине Србије из 1882. године, када је обновљена верзија грба Imperium a Nemanide institutum са паром златних кринова, онако како су га некада давно пренели и од заборава сачували илирски грбовници Паул Ритер и Христифор Жефаровић, и спојена са грбом нације. Та је ренесанса била, нажалост, кратког века. Већ 1919. године донета је одлука, а да немамо никаквог сазнања шта је било пресудно за њено доношење, да се кринови изоставе са новог грба краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. До обнове грба је дошло на начин који се са најмање права могао очекивати – присвојили су га муслимански сепаратисти Алије Изетбеговића! Преузевши  грб средњовековне хришћанске династије, према коме су се њени савремени хришћански баштиници односили игнорантски, златан крин је постао знамење новопрокламованог националног корпуса Бошњака, еманирајући потпуно новим значењем и симболиком на просторима Босне и Херцеговине и Рашке области. У савременој територијалној хералдици Србије крин је ређа појава. Налази се у грбовима општина које полажу право на историјско и/или територијално наслеђе Хребељановића (београдска општина Лазаревац, Деспотовац), односно у местима чија је локална слава повезана са неким од великих Богородичиних празника (Шабац).

Ово је дио текста преузет из књиге Драгомира Ацовића „Хералдика и Срби“, Београд, 2008.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

http://www.plemenito.com/sr/motiv-heraldickog-krina-u-grbu-kotromanica-/o89