У селу Пипери, у околини Лопара, мрамори су нађени на три локације које међусобно нису много удаљене. У близини њих налази се и једна земљана гомила коју народ назива Црквином или Црквиштем, и постоји могућност да се у средњем вијеку ту налазила црква, што би археолошка ископавања могла да провјере. Укупно се на овим лоакцијама налази 21 мрамор, што не значи да детаљним истраживањем не би нашли нових споменика. Шест споменика посједује ћирилске натписе који говоре о покојницима сахрањеним испод камених громада.
Најбоље очуван натпис јесте на мрамору испод којега је сахрањен Милош Братосалић, један од локалних средњовјековних великаша. На још једном мрамору у Пиперима налази се натпис у којем се спомиње још један Братосалић, а није искључено да се и неки од натписа које је данас тешко реконструисати односи такође на неке друге припадника рода Братосалића. Натпис Милоша Братосалића преведен на модерни српски језик гласи:
ОВДЕ ЛЕЖИ МИЛОШ БРАТОСАЛИЋ
НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ (Н)А ВИСОРАХ (ВИСОРИ)
А ПОСТАВИШЕ БИЉЕГ СИНОВИ
ПРИБИСАВ И ПРИБИЛ И РАДИШ И (МИ)ЛИША
И ВУК И С РОД(ОМ)
Како видимо, ови покопани Братосалићи су били великаши у Висорима,а Висори су оближње село, које је у држави Котроманића било и сједиште истоимене жупе коју су касније Турци претворили у своју нахију под истим именом. Подручје Мајевице у раном средњем вијеку било је дио „крштене Србије“ како је назива Порфирогенит у свом познатом спису „О народима“, а њоме је владао и краљ Стефан Драгутин Немањић као „сремски краљ“. У четри сачувана натписа спомиње се ПЛЕМЕНИТО НА ВИСОРАХ. Приједлог НА може се узети као и ИЗ, па би на основу тога Братосалићи били из Висора.
Сви натписи Пипера сличе један другоме, иако у неким појединостима постоји разлика. По свему изгледа да су они дјело двојице мајстора исте радионице, односно истог центра. По типовима и варијантама већине слова изгледа нам највјероватније да натписи Пипера потичу из друге половине XIV и почетка XV вијека.
Када смо код презимена Братосалић, још је Даничић утврдио постојање мушког имена Братослав у XIII и XIV вијеку, и презимена Братосалић из XV вијека. Братосалићи и Братославићи спомињу се више пута током XV вијека, али као Дубровчани. О Братосалићима са Мајевице немамо података.
Што се тиче постанка села Пипера, оно је настало досељавањем српских сточара са подручја данашње Црне Горе у којој постоји истоимено племе, или евентуално са подручја Херцеговине, за вријеме Турске окупације или нешто прије тога, јер знамо да су XV и XVI вијек периоди великих миграција српског становништва са истока и југа српског етничког простора према западу и сјеверу. За сада нам изгледа вјероватније да су Висори постојали и прије Пипера и да се предио данашњих Пипера раније називао Висорима.
Литература: Наше старине – Годишњак завода за заштиту споменика културе Босне и Херцеговине, XII, Сарајево, 1969; Шефик Бешлагић, Лексикон стећака, Сарајево, 2004.
http://www.plemenito.com/sr/mramor-milosa-bratosalica-iz-visora/o63
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.