Мраморје на Хајдуковом брду – Мајевица

Подели:

indexљ

Сл. 1. Могућ првобитни изглед и положај споменика

Ова некропола средњовјековних споменика налази се на Мајевици у тобутском засеоку Трначко, тачније на православном гробљу овог засеока на Хајдуковом брду (Сл.2).

 

indexњ

Сл. 2. Мапа предјела

Некрополу садрже три споменика –  ступа, од којих су два полегнута и премјештена са свог првобитног положаја и данас се налазе уз саму ограду гробља (Сл. 4.), док трећи није помјерен (Сл. 3.).

 

indexе

Сл. 3. Фотографија споменика са двије стране

Сви споменици су  украшени крстом, од тога су два украшени и сабљом, а један са двије тзв. ,,(полу) јабуке,, које су исклесане (испупчене) са страна споменика.

SAMSUNG DIGITAL CAMERA
SAMSUNG DIGITAL CAMERA

Сл. 4. Споменици украшени крстом и сабљом

Сама појава сабљи (овдје као украса), које су дошле на ове просторе заједно са турском окупацијом, послужило је Ш.Бешлагићу да одреди период настанка ових споменика, између краја 15. и почетком 16.вијека, тако да ови споменици представљају примјер једних од касније  исклесаних стећака чиме се и завршава њихово постојање.

На жалост на овим споменицима нема сачуваних натписа нити индиција да их је и било. Па тако не можемо сазнати никакав податак о покојницима, ни како предадоше душе своје и ко им подиже биљеге.

Али постоји један мрамор, са веома занимљивим и вриједним ћириличним натписом који се вјероватно  налази у близини ових споменика а његов опис и транскрипт је објављен 01.07.1895. у Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву  под насловом ,,Натписи из сјеверне и источне Босне“ (Сл.5.).  Текст је др Ћири Трухелки послао његов сарадник са овог краја ,,оружнички стражмештар“ Томо Драгичевић  па га у цијелости преносимо:

,,Близу села Трњачке, на међи опћине богутске, а на путу, који води из Пељава преко Јање уз брдо те оданле у Богутово село, бијаше неколико мраморова,које је народ разбио, те остаде само један са овим на жалост посве лошим сачуваним натписом:

 

ОВДЈЕ ЛЕЖИ…….

НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ ПЛЕМЕНИТОЈ ОВДЈЕ

ПОСТАВИ БИЉЕГ СВИ СИНА …… ТВРДОЈЕ А ТО ПИСА

ГОЈЧИН ПОП

Стећак мјери по дуљини 190 цм, а по ширини 80 цм, висок је 50 цм.

Име Гојчина попа још је данас живо у оној околици, а цијенли један шумски крај на југу од Прњавора (котар Зворник) зове се Гојчин.“

indexкк

Сл. 5. Скица споменика из ГЗМ

 

Ето као што Гојчин ПОП уреза своје ријечи у камен тако се утврди и вјера у народу овога краја, па се испод самог гробља у дворишту једног старог напуштеног домаћинства налази и Часна трпеза (Сл. 6.) са натписом који гласи:

 

 ,,ОВО ЈЕ ЗЕМЉИШТЕ ПОКЛОНИО

ЗА УВИЈЕК У ИМЕ МОЛИТВЕ

ПЕРО ЈОВИЧИЋ …………………..“

indexоопоо

Сл. 6. Часна трпеза, Трначко

Док се још задржавамо овим текстом на Хајдуковом брду, морамо рећи да постоји и неколико народних предања везаних  за назив овог  брда. По једном  казивању име је добило по хајдуку Јовици Максићу (Максимовићу) који је са овог брда непрекидно нападао турке, а чији потомци осим што живе на Мајевици, данас живе и у  Босуту (Србија). По другом је у питању хајдук Манојло, син Николе Гаговића који је ратоватовао у Србији на страни Карађорђевих устаника и када се вратио наставио сукобе са турцима.

Иначе на источним падинама Хајдуковог брда, протеже се Богутово село, веома богато  локалитетима на којима је пронађено мраморје са очуваним ћириличним натписима у коме се помињу имена:

ВУК , ЉУБАН, МЕДОШ, ПРИБИЛ, БРАЈКО  (Локалитет Вучјак);

РАДОЈЕ ПРИГОЈЕВИЋ ОБРАДОВИЋ, МАТИ ТВРДИСЛАВА  (Локалитет Кошарићи)

Данас је ово мраморје премјештено и налази де испред Центра за културу у Угљевику.

Литература: ,,Гласник Земаљског музеја у Сарајеву „ – др Ћиро Трухелка, Сарајево, 01. 07.1895,,,Стећци – каталошко-топографски преглед“  – Ш. Бешлагић, Срајево, 1971, ,,Лексикон стећака“ – Ш. Бешлагић, Срајево, 2004, ,,Богутово Село – село које о(п)стаје“ Проф. Др Слободан Лукић, Бијељина, 2004.

АУТОР: Војин Спасојевић

 

http://www.plemenito.com/sr/mramorje-na-hajdukovom-brdu-%E2%80%93-majevica-/o101

 

 

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *