Дође кршћанин у Турчина у најам. Погоду се за жито, шта ће му дават за службу. Бидан момак радија би по дану, а кад би бија мисец, ваљало би да ради по ноћи. Упита се момак господара:
-Свак ради по дану, по сунцу, а шта ће рећ, господару, да ти мене чиниш радит обноћ по мисецу?
-Еј, кауре, тако ваља, – рећи ће Турчин – јер је мисец сунчев брат.
Добро је; кад изашла година кршћанину, пита он да му господар плати. Почеја Турчин мирити жито, а момак уз руман од кантара свеже наковањ.
-Шта то радиш? – пита га господар.
-Ово је руманов брат исто ка мисец сунчев, зато ваља да су оба заједно.
ИЗВОР: Војислав Ђурић, Антологија народних приповедака, Београд 1990.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Вала ејвала!