Аранђелово је мало насеље које припада граду Требињу, а смјештено је у близини средњовјековног града Клобука. Ова област у средњем вијеку припадала је жупи Врм, коју спомиње Константин Порфирогенит у своме дјелу „Спис о народима“, најважнијем извору за рану средњовјековну историју Срба, на основу којег сазнајемо да је жупа Врм била у саставу српске средњовјековне државице Травуније.
У Аранђелову се налази црква св. Архангела Михаила, за коју не змамо када је тачно настала. Неки су истраживачи на основу фресака које се налазе у цркви процјенили да је могла настати крајем XVI или почетком XVII вијека. Са друге стране, археолошка ископавања показују да је на мјесту цркве у Аранђелову постојала старија црквена грађевина. Ту долазимо до натписа жупана Крње који је и тема овога текста.
Наиме, крај цркве у Аранђелову у православном гробљу се налази некропола стећака, а на јужном довратнику врата која воде из припрате у наос цркве, налази се узидана камена плоча са ћириличним натписом жупана Крње из које сазнајемо да је умро на Крстовдан, али не пише година смрти. Шефик Бешлагић је натпис на модерни српски језик овако превео:
„Тринаестог септембра уочи Крстовдана представи се раб божији Георгије именом жупан Крње”.
Бешлагић натпис датира у XIV вијек, а у траскрипцији Марко Веге натпис гласи:
„М[е]с[е]ца секътебра у трети на дес[е]те дънъ (13.) прћстави се равъ б[о]жи Ђеоргије на вечерије Х[ристо]ва дне, а именеъ жупанъ Крънћ (Крње, Крња)”. У преводу на савремени српски: „Мјесеца септембра у тринаести дан, престави се раб Божји Ђеорђије на вечерје Христовог дана, а именом жупањ Крња“.
Марко Вего натпис датира у прву половину XIII вијека, због неких сличности са натписом Марије из Видоштака код Стоца из 1231, и натписом жупана Прибилше из Полица код Требиња из 1241. године. Здравко Кајмаковић натпис датира у период XI-XII вијека. Видимо да не постоји сагласнот у науци о тачном настанку натписа жупана Крње, па ћемо овдје дати неке смјернице које би могле да нас проближе тачном времену клесања овог натписа, и анализираћемо натпис и видјети шта нам он још говори.
Оно што сигурно можемо тврдити, на основу истраживања, јесте да натпис дефинитивно припада средњем вијеку. Као жупан Врма, Крња је могао бити први ктитор цркве св. Михаила, која је свакако касније обнављана о чему говоре археолошка истраживања, јер знамо да су Турци дозвољавали само обнову старих цркви а никако изградњу нових.
Жупом Врм дуго је управљала великашка породица Санковић, која је држала те области до 1391. године. Санковићи су славили св. архангела Михаила, којем је посвећена и црква у Аранђелову. Постоји могућност да је жупан Крња подигао цркву у част светца којег су поштовали његови сизерени, породица Санковић, или чак да су сами Санковићи били ктитори ове цркве. То би значило да је црква можда подигнута у XIV вијеку, али више од наше претпоставке не можемо тврдити.
Оно што можемо тврдити, на основу текста овог натписа, јесте да је жупан Крња обукао монашку одежду. Наиме, дио натписа који гласи „раб Божји Ђеорђије (Георгије)“ односио би се на монашко име, за разлику од световног имена Крња. Тако је жупан Врма, попут нпр. великог жупана Немање, у старости постао монах препустувши световну власт своме насљеднику. То значи да је на мјесту цркве св. Михаила у средњем вијеку био манастир, или је пак негдје у близини био манастир у којем је свој живот окончао жупан Крња као монах Георгије. Манастир је сигурно био православни, што закључујемо по грчкој верзији имена Георгије(Ђеорђије) и по ријечи „раб“ што је ознака за православне монахе.
Иако не можемо са сигурношћу утврдити вријем настанка натписа, као ни када је црква св. архангела Михаила први пут подигнута, ипак нам је жупан Крња оставио важно свједочанство. Оно нам говори о православној вјери и православној црквеној организацији на подручју жупе Врм и Требињске регије. Говори нам и о поштовању архангела Михаила у Хуму, а када га повежемо са неким другим натписима, повељама Санковића и другим изворима, видимо да је православна црква била присутна у Хумској земљи знатно више него што се до скора мислило. Ако знамо да је у Хуму св. Сава основао једну од својих епископија, да је ту настало и Мирослављево јеванђеље, да се неки од најстаријих манастира налазе у данашњој Херцеговини, то не треба да нас изненађује.
ЛИТЕРАТУРА: Горан Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова), Херцег Нови 2015; Marko Vego, Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1980; Мајна Паријез, Црква Светог архангела Михаила у Аранђелову код Требиња.
АУТОР: Борис Радаковић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.