Некропола стећака налази се у засеоку Бољуни, које је у саставу села Бјелојевићи, 15 км југозападно од Стоца, уз цесту Столац – Хутово Блато. Смјештена је у равници, испод сеоских кућа и распоређена у двије групе, на растојању од око 400 м. У околини има трагова из илирског доба (градина и тумули), а недалеко је локалитет Црквина, вјероватно касноантичког периода и остаци гробља (раносредњовјековног?).
Стећци Бољуна имају много заједничких особина са стећцима источне Херцеговине, а посебно са стећцима столачког и чапљинског краја – са Радимљом, Опличићима и Некуком. Сврставани су у низове и оријнтисани искључиво у правцу запад – исток, или са малим скретањем од тог правца.
Према уобичајеној скали основних облика некропола се састоји од: 82 плоче, 176 сандука, 12 сљемењака и 4 крстаче. Од укупног броја 92 су украшена и то: 29 плоча, 57 сандука и 6 сљемењака. По броју украшених споменика спадају међу неколико великих некропола које су најбогатије украшене.
У рељефне мотиве који се најчешће појављују спадају повијене лозице са тролистовима, као бордура на водоравним странама плоча или као фриз на усправним странама сандука. Овај мотив је карактеристичан за читаву Херцеговину, али се овдје јавља у релативно великом броју. Чести су и штитови са мачевима и розете које се јављају у више варијанти: као хералдичке ознаке на штитовима, у композицији са полумјесецом или самостално. Појављују се и као стилизоване розете са тордираним кружним вијенцима или представљене као крст – розете. Затим по бројности слиједе пластичне врпце, разне бордуре, крст – обични или стилизовани, полумјесец, љиљани, биљне стилизације са спиралама и гроздовима, аркаде и мачеви. Бројне су фигуралне представе и композиције: сцене лова на јелена, турнири и кола. Ту су и фантастичне животиње, фигуре лава и коњаника.
Оригинални мотиви Бољуна су: лав, жена са дјететом у нарјучју, стилизоване розете, фантастичне животиње у виду гуштера и коло са коловођом који јаше на јелену.
По броју натписа, укупно 19, Бољуни пружају историјске податке и податке важне за културну историју Срба у Херцеговини. У натписима се спомињу имена сахрањених: Богавца Тараха Бољуновића, умро прије 1477; Радића Владисалића; Херака и Радослава Хераковића који леже “на својој племенитој”; Петра Вукића и његовог брата и других. Неке од тих личности су и хисторијски документиране. Дакле, ту су сахрањени припадници групе Бољуна – Владисалића, који су припадали Доњим Власима. На неколико стећака потписао се мајстор Грубач, препознатљив по свом умјетничком изразу и мотивима, дијак (писар) Семорад и други (мајстори Милић, Зелија и Драгиша и два дијака Радоје и Вук). Сматра се да су Бољуни били важан клесарски, тј. умјетнички центар.
Највећи број стећака на некрополи потиче из доба дјеловања мајстора Грубача (оквирно између 1440.-1460.), те из доба његових ученика, дакле из друге половине XV вијека. У то доба подручје око Стоца било је једно од главних жаришта епиграфских споменика, чији су натписи писани ћирилским писмом.
Иако тачних података нема, према бројности стећака претпоставља се да се овдје сахрањивало од друге половине XIV до почетка XVI вијека.
У близини некрополе, 200 м сјеверозападно и 200 м источно од ње су била два каменолома, одакле је највјероватније довожен камен за израду стећака.
Извор:Комисија/Повјеренство за очување националних споменика БиХ, Предсједавајућа комисије Дубравко Ловреновић, објављено у Службеном гласнику БиХ, број 40/02.
Фотографије стећака преузете са сајтова: ПАНОРАМИО и ОПШТИНЕ СТОЛАЦ.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
http://www.plemenito.com/sr/nekropola-stecaka-boljuni-kod-stoca-/o111
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.