Надгробна плоча краљице Катарине (1425/26- 1478) кћерке херцега Стефана Вукчића Косаче и Јелене Балшић, и жене босанског (српског – Б. Р.) краља Стефана Томаша, без сумње, један је од најинтересантнијих споменика везаних за босанску и хумску хералдику позног средњег века. На каменој плочи у цркви Santa Maria in Aracoeli у Риму, у рељефу је приказана покојна краљица како лежи држећи молитвеник у рукама, док су с обе стране њеног узглавља грбови, више којих су круне. С леве стране је квадриран грб: у првом и четвртом квартиру представљена је љиљанова круна, а у другом и трећем квартиру коњаник. У унутрашњем штиту, штиту у срцу, јавља се оклопљена рука с мачем, испод полумесеца и звезде. Ови симболи се, колико је познато, на надгробној плочи краљице Катарине први пут појављују скупа, као хералдичка композиција посредно везана за Босну. Доцније, крајем XVI века, ова ће знамења представљати окосницу „илирске хералдике“, а још касније и „босанског грба „. С десне стране је штит с три траке, док је на унутрашњем штиту крст. О хералдичким елементима на овим грбовима много је писано. Углавном су усаглашена тумачења да круне у грбу с леве стране представљају грб босанског (српског- Б. Р.) краља Томаша, а да грб десно од краљице, представља грб Косача: три сребрне траке на црвеном. Коњаници су већ загонетнији. Према претпоставци Александра Соловјева њихово порекло треба тражити у представи краља-коњаника на реверсу великог, „обистраног”, печата босанских краљева. Руку с мачем Соловјев доводи у везу с херцегом Хрвојем, доста посредним и танким генеалошким конструкцијама, а у полумесецу и звезди види стари верски симбол са стећака, или чак ознаку Хрвојевог вазалног односа према Турцима (што није вероватно). На овом месту, међутим, неће бити речи о самим грбовима, који несумњиво захтевају много темељнију анализу. Овом прилнком само ће бити постављено питање: колико су поуздани извори из којих су нам стигла ова знамења?
Грбови на надгобној плочи злехуде босанске (српске-Б.Р.) краљице ушли су у хералдичку литературу преко цртежа сумњиве тачности, који су вековима били прецртавани, али ретко проверавани. Артур Еванс јс цртеж ове надгробне плоче у своме путопису копирао из илустрације у књизи: Alphonsio Сiacconii, Vitae еt Res Gestae Рontificum Romanorum еt S. R. Е. Саrdinalium аb. Аugustinо Оldoino recognitae, &. с. tоm соl. 41, Roma, 1677. Фрањо Рачки је 1890. објавио цртеж грбова са плоче, вероватно прецртан из Еванса, или Евансовог изворника. Запажања Рачког врло су интересантна. Он, наиме, говори о томе да је надгробна плоча, која је испрва била на поду цркве, године 1590. — приликом преправке презбитеријума — подигнута и узидана у оближњи стуб брода цркве. Том приликом нестала је и плоча са изворним ћириличним натписом, а постављена је и нова плоча са латинским натписом која стоји и дан данас. Рачки вели да су грбови на плочи веома излизани:
,,Такове нам грбове приказују, како рекох, снимци у старијих и по њих и у новијих издања. Ну, данас. како сам се својима очима могао освједочити, не разабира се све овако. Грб наиме на лиевој страни сав је тако излизан и оштећен да се само штит разабира, не виде се више ни појаси ни штитић. Грб на десној страни боље је сачуван; види се наиме круна над штитом и затием обје круне у штиту; ну од витезова разабира се онај под 3, дочим онај под 2 сав је излизан; а оному штиту у средини, с руком држећом мач не има ни трага, кано да га није никада ни било. Такови су грбови, како је видимо данас, не од јучер него од год. 1590., јер од те добе, када је надгробна плоча с пода светишта пренесена у брод и туј у висини ступа узидана, није више оштећена нити човечјом ногом излизана. Овакова је надгробна плоча, клесарија на њој, слике и надпис, већ три стотине година. Одкле су дакле снимци, на којих се приказују грбови сасвим неоштећени?“
Одакле, заиста? У истинитост ових тврдњи и сам сам се уверио, чак сам, под оскудним осветљењем у цркви, читав век касније, видео и мање него Рачки: само обрисе грбова, фигуру краљице и латински натпис. Врло је симптоматична година преноса плоче – 1590. Дакле, право у време процвата „илирске“ хералдике. Није искључено да је појава полумесеца и звезде, као и руке с мачем накнадна интерпретација (и слободна илустрација) с краја XVI века, потекла од неког из круга у коме се – у крилу римске курије – стварао „словински” покрет и „илирска” хералдика.
Двојни, ћирилични и латински, натпис на надгробној плочи краљице Катарине такође представља занимљив проблем. Када је 1590. надгробна плоча подигнута са пода на зид цркве Santa Maria in Aracoeli у Риму промењене су и оригиналне плоче са натписом. Нестало је ћириличног текста, а у латинском су се поткрале неке грешке које мењају смисао.
Оригинални ћирилични натпис с надгробне плоче сачуван је захваљујући римском калиграфу Ивану Палатину, који га је 1545. године преписао, а две године касније објавио у својој књнзи о разним писмима: Libro di M. Giovani Battista Palatino cittadino Romano nel qual s ‘insegna a scrivere ogni sorte de lettera antica e moderna di qualunque natione, Roma, 1547. Од Палатина је овај текст, скупа с грешкама, преузео и Мавро Орбин, а од њега и други. У једној старијој инкунабули (из 1479) која се данас чува у Вирцбургу (Wurzburg), сачувана је и тачнија варијанта текста. Посебно је карактеристична последња реченица. Када је Палатино транскрибовао српски текст на латиницу направио је једну грешку: Spomenik gne pismom postavglien. Ову грешку, пренели су и потоњи преписивачи надгробног натписа из Палатинове књиге. Судећи према оригиналном ћириличном тексту код Палатина, као и према инкунабули из Вирцбурга, изворни српски текст је био другачији и гласиој е: Споменик ње(ним) пинезом постављен. Не ради се, дакле, о томе да је натпис на споменику писан о трошку краљице Катарине, њеним новцем (пинезом).
Када је 1590. постављана нова плоча с латинским текстом начињена је још једна, озбиљнија, грешка. Тако је на латинском натпису, који стоји и данас, дописана реч сестра, која нема генеалошко оправдања: Ducis Sancti Sabbae Sorrori e(x) genera Helena… Тако је Катарина, кћерка херцега Стефана, проглашена његовом сестром. Мишљења да се реч сестра можда односила на евентуално Катаринино припадништво трећем реду св. Фрање (сестре трећереднице), у новије време је одбачено, па је очигледно да је у питању грешка у преписивању.
Текст преузет из књиге ИЛИРСКИ ГРБОВНИЦИ И ДРУГИ ХЕРАЛДИЧКИ РАДОВИ, аутора Александра Палавестре.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
Преузето са адресе: http://www.plemenito.com/sr/o-nadgrobnoj-ploci-kraljice-katarine/o61
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.