Обраћање свештеномученика Петра Зимоњића митрополита захумско-херцеговачког својим свештеницима по питању прослављања крсних слава у народу

Подели:

АЕ. и МИТРОПОЛИТ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ.
Број 161 ех 1915. У Мостару, 30. децембра 1915.
Свему пречасном свештенству захумско-херцеговачке епархије.

Одавно се опазило, да наш народ не слави своје крсно име како је Богу угодно и како је за његово душевно спасење и земаљски његов опстанак и напредак корисно; него се том приликом троши прекомјерно јело и пиће и састају се звани и незвани гости у домаћина те му остану по два а често и више дана дангубећи.
То су увиђеле и наше средишње црквено-школске автономне власти, те се је у сједницама тијех тијела, а напосе у Великом Управном и Просвјетном Савјету повела више но једном ријеч о томе, како би се стало на пут овоме грубом обичају, који се укоријенио у нашем народу о крсним славама.


Осим тога од почетка садашњег тешког рата не трпе ни грађанске ни војничке власти неовлаштених састанака, па ма то било и на крсну славу, те могу таки састанци бити од неугодних пошљедица за домаћина и његове званице.


С тога Ми сматрамо Нашом Аријерејском дужношћу овим позвати сво пречасно свештенство и сваког пароха напосе, да народ подручне парохије упозори на горе наведене злоупотребе и нелијепе обичаје: који се проводе приликом крсних слава, те да народ озбиљно поучи, нека се окане о крсном имену прекомјерног трошења јела а духовитих пића по могућности сасвим; нека кршњаци тога свечаног дана нарочито за вријеме садашњег тешког рата, никако не зову званица нити они другом на пиће одлазе; нека ограниче ту свечаност само на један једини дан и на своју домаћу чељад. Нека тога дана домаћин са својом чељади по могућности походи мјесну цркву, а свакако нека пошаље у цркву свијећу и кољиво, које ће свештеник прелити и помолити се Богу за здравље живих и за спасење душа преминулих чланова његове породице.


У кући пак нека домаћин са својом домаћом чељади запали крсну свијећу, преломи крсни колач, и тај дан са чељади својом проведе у побожном размишљању, сјетивши се својих недостатака у прошлој години, те одлучивши се, да ће се у будуће у раду и животу овом угледати на свог домаћег заштитника и светитеља, којега и прославља.

АЕ. и Митрополит:
Петар.

„Вјесник“, Званични орган српско-православних црквено-школских власти у Босни и Херцеговини, 1918, бр. 6, стр. 84 — 85.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *