Лети, пјесмо, мила, лети,
па све здрави српско што је.
Ко ће теби на пут стати
кад си извор душе моје?
Ти си силна ко бујица
што про стрмог крша лети,
својим буком што раздире
силне ками и врлети.
Пред ту снагу ко ће стати?
Зар с пакости злотвор први?
Ил’ одроди, издајице
рода свога, своје крви?
Ох, не бој се, пјесмо моја,
пред твојим ће гласом пасти;
заблјеснуће очи њине
с твог имена, с твоје части.
Желиш видјет’ сурог орла
спрам сунашцу што се вије,
ти полети, пјесмо моја,
до питоме Шумадије!
Ту се диже ст’јег слободе,
ту је свјетлост над све већа,
ту је понос гн’јездо свио,
а брат брата братски срећа.
А желиш ли видјет лава
за слободу што се бори,
ти полети, пјесмо моја,
оној малој Црној Гори.
Под Ловћеном у камену
наћеш тамо оног плама
што слободи крчи пута,
оштрим мачем и гуслама.
Па носи им поздрав вјерни
зарад среће, братског гледа,
крв нас веже, а не д’јели
вјера Христа, Мухамеда.
Лети, пјесмо, мила лети,
па све здрави српско што је;
ко ће теби на пут стати
кад си извор душе моје!
Босанска вила, 1897.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.