Oпштина Србобран је бивша општина Републике Српске, која се налазила у регији Крајине. Формирана је 15. фебруара 1992. године на територији бивше југословенске општине Доњи Вакуф, а сачињавала су је сва насеља доњовакуфске општине. Првобитни назив општине је гласио Српска општина Доњи Вакуф, али је тај назив убрзо и службеним актом промијењен у Општина Србобран. Формално је постојала је до потписивања Дејтонског споразума.
Настанак опшптине
Према Закону о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске из 1994. године, једна од општина у Републици Српској је била и Општина Србобран која је укључивала насељена мјеста бивше југословенске општине Доњи Вакуф.[1] Српска општина Доњи Вакуф је формирана на конститутивном сједници скупштине Српске општине Доњи Вакуф, 15. фебруара 1992. године, а службено је конституисана доношењем Закона о образовању општине Србобран. Након формирања Општина Србобран је постала дио Аутомне регије Крајина, са сједиштем у Бањалуци.
Географија
Општина Србобран се налазила у западном дијелу Републике Српске, у горњем току ријеке Врбас. Граничила се са општинама, Купрес, Шипово, Јајце и краткотрајном општином Турбе у Републици Српкој. Општина Србобран је обухватала комплетну територију бивше југословенске општине Доњи Вакуф, то јесте сва насељена мјеста бивше општине.
Историја
На Скупштини (српске) Општине 15. фебруара 1992, којом је предсједавао Недељко Нинковић, предсједник Општинског одбора СДС-а, основана је Српска општина Доњи Вакуф и донијета је одлука о њеном прикључењу Аутономној регији Крајина. На тој сјединици Никица Загорац је изабран за предсједника новоосноване Српске општине Доњи Вакуф. [2] Крајем марта 1992. убрзано се оснивала српска држава и на сједници Скупштине, одржаној 24. марта верификована је “одлука скупштина општина о проглашењу подручја новоформираних српских општина” међу којима је био и Доњи Вакуф.
Од фебруара 1992. руководни радници српске националности су своје активности усмјерили на припреме за формирање Српске Станице јавне безбједности (СЈБ). Мобилисан је резервни састав полиције и сваки резервиста српске националности је усмјерен на предстојеће радне задатке који су значили формирање нових органа општине Доњи Вакуф и њено уставно-правно припајање Републици Српској. Српски СЈБ основан је 17. априла 1992. и истог дана преузео је контролу над цијелим градом. Рајко Кисин је именован за начелника СЈБ-а, Јово Шатара за командира, а Зоран Илић за замјеника.[3]
Општа мобилизација Срба проглашена је 6. Маја 1992, а Муслиманима је наложено да предају оружје. Сљедећег дана на зграду општине постављена је српска застава.
На мјесто начелника СЈБ-а умјесто Рајка Кисина постављен је Бошко Савковић, кога је Наредбом од 13. јуна 1992. именовала 19. партизанска дивизија. Ова дивизија је припадала Југословенској народној армији (ЈНА), а формирањем Војске Републике Српске (ВРС) преименована је у 19. србобранску пјешадијску бригаду ВРС-а под непосредном командом Станислава Галића и општом командом генерала Момира Талића. Истом Наредбом војни капетан Секула Шишић постављен је за командира СЈБ, а Јово Шатара за замјеника командира. Кризни штаб и 1. крајишки корпус договорили су оснивање команде града. Од маја до септембра 1992. године ВРС и српска полиција су преузеле контролу над цјелокупном територијом Општине Доњи Вакуф.
Народна скупштина Републике Српске је 2. Априла 1993. Усвојила закон о промјени назива Општине Доџи Вакуф и насељеног мјеста Доњи Вакуф у Србобран.[4]
Општина Турбе
- јула 1993. Године на сједници Народне скупштине Републике Српске донијет је Закон о образовању Општине Турбе, којим је предвиђено оснивање Општине Турбе на дијелу бивше југословенске општине Травник. Образује се Српска општина Турбе са сједиштем у Турбету, коју чине насељена мјеста бивше општине Травник коју чине насеље мјеста: Вашорлук, Горња и Доња Требуша, Голеш, Спаићи и Воћњак.[5] Општина Турбе је постојала до маја 1994. Године, када је укинута а њена насеља припојена Општини Србобран.[6]
Политичко уређење
Начелник општине је представљао и заступао општину и вршио извршну функцију у Србобрану. Општинску администрацију поред начелника, чинила је и скупштина општине. Инситуционални центар Општине Србобран је било насеље Србобран (Доњи Вакуф), гдје су билисмјештени сви општински органи.
Образовање
Према Одлуци о привременом броју и просторном распореду основних школа у Републици Српској из 1994. којом се утврђује број и просторни распоред основних школа као и број издвојених одјељења основних школа у Републици Српској, на територији Општине Србобран, егзистирала је Основна школа „Немања Влатковић” са сједиштем у Србобрану и издвојеним одјељењима у Гричу, Оборцима ;Хомару ,Бабином Потоку, Барицама, Растичеву и Марковцима.[7] Одлуком о привременом броју, структури и просторном распореду средњих школа на територији Републике Српске из 1995. утврђено је да се средње образовање на територији Општине Србобран остварује кроз Срецњошколски центар „Душан Ракита“ у Србобрану, у којој је настава организована кроз гимназију и шумарство и обраду дрвета.[8]
[1] Службени гласник Републике Српске 11/94
[2] Записник са сједнице Скупштине Српске општине Доњи Вакуф, 15.2.1992. године; Одлука о оснивању Српске општине Доњи Вакуф, 15.2.1992.
[3] Записник са 2. сједнице Скупштине Српске општине Доњи Вакуф, 14.4.1992; Извјештај о раду СЈБ-а Доњи Вакуф за период од 1.4.1992. до 25.12.1992, Република Српска, Министарство за унутрашње послове, ЦСБ Бања Лука, СЈБ Доњи Вакуф, начелник Секула Шишић.
[4] Службени гласник Републике Српске 03/93
[5] Службени гласник Републике Српске 12/93
[6] Службени гласник Републике Српске 09/94
[7] Службени гласник Републике Српске 31/94
[8] Службени гласник Републике Српске 05/95
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.