By:
On:
In: СТЕФАН БРАДОЊИЋ, СТРАДАЊА

Згрожен вестима о покољима, др Првослав Гризогоно, позивајући се на хришћанску љубав и милосрђе, писао је надбискупу Степинцу да прекине масакре и иживљaвања над српским живљем на простору Независне Државе Хрватске.Прочитај даље

By:
On:
In: ПОВЕЉЕ И ПИСМА

  Напомена Ова исправа представља писмо поповског властелина Дабижива Чихорића путем којег он саопштава Дубровчанима да не може плаћати штету, што они од њега захтијевају. Даље у писму наводи даПрочитај даље

By:
On:
In: ПОВЕЉЕ И ПИСМА

  Напомена Повељу је издао, краљ Срба и Босне, Твртко I Котроманић 12. марта 1380. кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу, сину покојног војводе Вукца. Војвода Хрвоје је од краљаПрочитај даље

By:
On:
In: ПОВЕЉЕ И ПИСМА

мај 2004. годинеЊеговој Екселенцији Лорду Педију Ешдауну Високом представнику Европске Уније за Босну и Херцеговину Сарајево ВАША ЕКСЕЛЕНЦИЈО,   Захваљујемо Вам на писму од 7. априла 2004. године, у комеПрочитај даље

By:
On:
In: ИСТОРИЈА, ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКИ РАТ (1992-1995)

    НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1994. ГОДИНЕ     Ваше високопреосвештенство,     поштовано председништво,     поштовани посланици,     драги гости, Поново нам jе пало у дужност да одлучуjемо о битиПрочитај даље

By:
On:
In: ПОВЕЉЕ И ПИСМА

Напомена Повеља је настала 26. априла 1395. године у Сутјесци. Овом повељом краљ Стефан Дабиша дарује село Вељаке у Хуму. Према тексту повеље, село је након њене смрти требало припастиПрочитај даље

By:
On:
In: ПОВЕЉЕ И ПИСМА

Напомена Почетком 1399. краљ Стефан Остоја издао је три различитие исправе Дубровнику. Повељом од 15. јануара 1399. продао је Дубровнику Сланско приморје, а истог дана послао дијака Стипана Добријевића поПрочитај даље

By:
On:
In: СТРАДАЊА

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, деценијама је вешто прикриван „у интересу братства и јединства“. Други светски рат обележили су стравичниПрочитај даље

By:
On:
In: СТРАДАЊА

Српска православна црква у Осиjеку, подигнута 1743. и срушена до темеља почетком 1942. У Другом светском рату, у Независноj држави Хрватскоj, наjокрутниjе jе демантована стара латинска сентенца: Аrs longa, vitaПрочитај даље