УМИРЕ ЛИ СЕ У ВАШОЈ ВЈЕРИ ?
Постојање код Срба никада није схватано као пука физичка егзистенција. Значило је живјети достојно човјека са својим националним и вјерским идентитетом. Стара хајдучка изрека „треба знати стићи и утећи иПрочитај даље
МИСЛИ О ОТАЏБИНИ
„Буди радан и вриједан члан Отаџбине, једном ријечју, буди оно што треба да будеш: частан човјек.” Крахом југословенске илузије поткрај прошлог вијека српски народ је ушао у период кризе идентитета.Прочитај даље
НЕКО ЈЕ И ПРЕЖИВЕО
Прво Србе истребити ЈУЗ помоћ министра унутрашњих послова Андрије Артуковића и министра правосуђа и богослужења Мирка Пука, поглавник Павелић је почео остваривање усташког програма, сачињеног још у емиграцији. Усташке властиПрочитај даље
СТЕФАН ВУКЧИЋ КОСАЧА И ЊЕГОВ ПОХОД НА ЗЕТУ
земље Стефана Вукчића Косаче Политичке околности на Балкану почетком XV вијека биле су деликатне па су свакако морале оставити трага како на став босанских војвода, тако и на прилике уПрочитај даље
„НАЧЕРТАНИЈЕ“ И ПИТАЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
План Илије Гарашанина о уједињењу свих Срба и осталих јужних Словена у једну државу, изнесеном у списи под називом „Начертаније“ 1844. године, у бошњачкој публицистичкој литератури али и историографији тумачиПрочитај даље
МЕХМЕД-ПАША СОКОЛОВИЋ ЈЕ БИО СРБИН ПО ПОРИЈЕКЛУ
Овдје ћемо изнијети неколико података који говоре да је Мехмед (Бајо, Бајица Ненадић) Соколовић рођен као Србин, а преласком на ислам постао Османски државник. Мехмед (Бајо, по Дубровчанима Бајица) Соколовић,Прочитај даље
КОСАЧЕ
Прво познато лично име у породици Косача било је Вук. Његово име је прасловенског порјекла, а у српским крајевима у средњем вијеку било је доста распрострањено. На територији историјске ХерцеговинеПрочитај даље
СРБИ СВИ И СВУДА (ВУК КАРАЏИЋ 1836. ГОДИНЕ)
Заиста се зна да Срби сад живе у данашњој Србији (између Дрине и Тимока, и између Дунава и Старе планине), у Метохији (од Косова преко Старе планине, гдје је ДушановаПрочитај даље
ШТА ЈЕ ЗНАЧИО ТЕРМИН “ТУРЧЕЊЕ“
Доласком окупационих османских чета на Балкан, а тиме и на српске етничке просторе у касном средњем вијеку, које је резултовало вишевјековном окупацијом познатом у народном предању као „ропством под Турцима“Прочитај даље
ЛИСТ “БОШЊАК“ И ПРОПАГИРАЊЕ “БОСАНСКЕ НАЦИЈЕ“
Након Аустро-Угарске окупације Босне и Херцеговине, послије Берлинског конгреса 1878. године, требало је на окупираној територији створити стабилан и лојалан државни елемент међу домаћим становништвом. Најпогоднији фактор за овај пројекатПрочитај даље