By:
On:
In: БОРИС РАДАКОВИЋ

Посматрамо ли српску историју и културу као једну цјелину, без обазирања на границе савремених држава, а историји и култури не треба пасош да би прешла граничне прелазе, уочавамо да суПрочитај даље

By:
On:
In: МАРКО ЈАНКОВИЋ

Град Бања Лука данашњи модеран изглед дугује предузимљивим људима из времена Врбаске бановине. Кроз овај рад покушаћемо да приближимо читаоцу настајање модерне градске језгре која и данас краси град. ИдејниПрочитај даље

By:
On:
In: БОРИС РАДАКОВИЋ, ЛИЧНОСТИ

Иако је носио име Осман, како се звао и родоначелник Турака Османлија, овај наш Осман био је један од носилаца српске националне мисли. Пише: Борис Радаковић Дјеловао је крајем 19.Прочитај даље

By:
On:
In: БОРИС РАДАКОВИЋ, ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ (1914-1918), СТРАДАЊА

О шуцкорима и њиховим злочинима писао је Иво Андрић: Власт је образовала Шуцкор од неваљалих људи. Аустро-Угарска окупациона управа у Босни и Херцеговини је као највеће непријатеље поретка сматрала СрбеПрочитај даље

By:
On:
In: БОРИС РАДАКОВИЋ, ЛИЧНОСТИ

Синан-пашина џамија у Мостару Политика А-У окупационе власти у Босни и Херцеговини (БиХ), заснивала се на гушењу српске националне свијести, као и на негирању историјског и политичког права уједињења свихПрочитај даље

By:
On:
In: БОРИС РАДАКОВИЋ, ТУРСКА ОКУПАЦИЈА

Бенедикт Курипешић био је члан делегације коју је посало аустријски краљ Фердинанд 1530. године, османском султану Сулејману II, ради закључивања мира између Аустрије и Османлијске империје. Вође делегације били суПрочитај даље

By:
On:
In: БОРИС РАДАКОВИЋ

Штокавски говор данас као свој матерњи језик сматрају Срби, Хрвати, Бошњаци, Црногорци. Скоро све наведене нације по себи називају језик којим говоре, па тако имамо: српски, хрватски, и црногорски, језик.Прочитај даље

By:
On:
In: БОРИС РАДАКОВИЋ, СРЕДЊОВЈЕКОВНА БОСНА

Ајнхард и Кинам била су два средњовјековна писца који су, сваки у своје вријеме, оставили важне податке о прошлости територија између ријека Уне и Дрине, односно на простору на којемПрочитај даље

By:
On:
In: ЛИЧНОСТИ, ПРАВОСЛАВЉЕ

Митрополит дабро-босански Петар Зимоњић је рођен 24. јуна 1866. године у Грахову, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачке буне из 1875. године, која је у народу и историјиПрочитај даље

By:
On:
In: ЛИЧНОСТИ, ПРАВОСЛАВЉЕ

Епископ бањалучки Платон Јовановић је рођен 29. септембра 1874. године у Београду. На крштењу је добио име Миливоје. Фамилија му је пореклом из Херцеговине, а отац му је био официрПрочитај даље