НИКОЛАЈ (ЈОКАНОВИЋ) ЕПИСКОП ЗАХУМСКО ХЕРЦЕГОВАЧКИ (1939-1943)
Епископ захумско-херцеговачки Николај Јокановић је рођен 17. марта 1874. године у Шобадинама код Билеће. На крштењу је добио име Алекса. Основну школу је учио у Мостару и Сарајеву, аПрочитај даље
НЕКТАРИЈЕ (КРУЉ) МИТРОПОЛИТ ДАБРО-БОСАНСКИ (1951-1966)
Митрополита дабробосанског др Нектарија Круља комунисти су у Манастиру Озрену, вређали, тукли, злостављали и на крају протерали за Београд. У свом извештају Светом архијерејском синоду он каже: „Дана 19. августаПрочитај даље
ВАСИЛИЈЕ (КОСТИЋ) ЕПИСКОП БАЊАЛУЧКИ (1947-1961)
епископ Василије са авом Јустином Епископа бањалучког, а потом жичког Василија, су такође напали и претукли комунисти у Бањалуци. Истог дана и по истом сценарију као и Митрополита Нектарија, самоПрочитај даље
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ ЧУДОТВОРАЦ (1639-1671) МИТРОПОЛИТ ХЕРЦЕГОВАЧКИ
Василије Острошки (на крштењу Стојан Јовановић) рођен је 28. децембра 1610. године, у сиромашној породици, од оца Петра и мајке Анастасије, у селу Мркоњић, Попово поље, Херцеговина. Од детињства јеПрочитај даље
ЕПИСКОП ХВОСТАНСКИ ВАРНАВА (НАСТИЋ)
Викарног Епископа хвостанског Варнаву (Настића), који је био на испомоћи Митрополиту дабро-босанском Нектарију (Круљу), је судско веће у Сарајеву, чији је председник био Машан Радоњић (дакле Србин по рођењу), осудилоПрочитај даље
АТАНАСИЈЕ (ЉУБОЈЕВИЋ) МИТРОПОЛИТ ДАБРО-БОСАНСКИ (1681-1688)
Овај заслужни јерарх Српске цркве родио се године 1630. године у Поповом пољу у Херцеговини. Од 1681. године до 1688. године заузима положај митрополита дабробосанског. Још прије Сеобе патријарх Арсеније Прочитај даље
МАНАСТИР ДОБРУН
Историја највеће светиње у Добрунској епархији, која територијално припада Републици Српској нас враћа у прву половину 14. века. У време владавине српског цара Душана, за безбедност на западној граници тадашњеПрочитај даље
ПЈЕСМА ЂУРЂЕВДАН СПАЈА САРАЈЕВО И ЈАСЕНОВАЦ
Због пјесме „Ђурђевдан“ коју су пјевали сарајевски Срби у накрцаним вагонима „воза смрти“, усташе су затвориле шибере и доток ваздуха био је онемогућен… Али, они су упорно пјевали: „Прољеће наПрочитај даље
КАКО ЈЕ СТРАДАО МИТРОПОЛИТ ПЕТАР ЗИМОЊИЋ
Бомбе су пале на Сарајево, те не баш тако далеке 1941. године. Била је то Страсна седмица Великог поста. Митрополит Петар је вршио своје свакодневне богослужбене дужности, умиривао је народПрочитај даље
НИКО ОД НАС НИЈЕ ДОВОЉНО ГАВРИЛО
Тихи је лахор пирио када сам, на стогодишњицу атентата, силазио низ Бистрик. Многи су људи, остављајући Сарајево, са собом понијели само ту благу свјежину коју јутром разноси с Требевића. РануПрочитај даље