1399. јануар 15.
Раде Михаљчић
Овом исправом Стефан Остоја, краљ Срба и Босне, даје Дубровачкој општини у вечну баштину и племенито Сланско приморје, односно села од Курила (данас Петрово село) до Стона. Дубровачка општина се осетно проширила. Од тада је била копном повезана са Стоном. Записивању правног чина присуствовали су дубровачки поклисари, затим истакнута босанска властела, поред осталих и феудални моћници: војвода Хрвоје Вукчић, кнез Павле Раденовић, војвода Сандаљ, тепчија Батало. Ова исправа је кључни документ о отуђењу дела државне територије.
(…)
Превод исправе
О велемоћна сило пресветог Духа, Боже слављени у Тројици, Оцу да кажем и Сину и светом Духу, о Тројице пресвета, слава теби јер у теби крстих се, и тобом добих божанску благодат која ме удостоји да наследим престо прародитеља мојих, господе српске и босанске, јер ти моји прародитељи на земаљском царству царствоваше и у небесно царство преселише се. Видећи земљу прародитеља мојих после њих остављену, а која нема свога пастира, од њиховог племена, ја изабран бих помоћу божијом и пречисте његове Матере, венчан бих богодарованим венцем
на краљевство, да будем у христа Бога благоверан и Богом постављен господин кир Стипан Остоја, краљ Срба, Босне и Поморија и свих западних страна. И потом почех с Богом краљевати и правити престо краљевства, милост чинећи, записујући градове и места, свакоме по његовој заслузи. И видех код свих њих срдачну љубав и верно поработаније родитељима и прародитељима краљевства ми и самом краљевству ми, властеле славнога града Дубровника, и на мој први долазак на краљевство, дарове које ми дароваше с много поштовања, великом, срдачном и нелицемерном љубављу. И ту изиђоше пред краљевство ми свепоштени мужеви, властеле дубровачке поклисари који беху послани краљевству ми од властеле и општине града Дубровника, на име Жун Журговић и Михоч Растић и с њима Никола Гучетић, и споменуше од речене властеле и општине, говорећи за земље, што су и које су од Курила до Стона, до њихових места, јер за те земље моји прародитељи, господа рашка и босанска, добротом обећали су им (dobrimý òbitovali imý sé sú), и зато, за њихово верно служење, како је речено, ми, по милости божијој краљ Степан
Остоја слободном вољом, а и жељом властеле и велможа краљевста ми, дадох у баштину и племенито властели и читавој општини града Дубровника с милошћу и са утврђивањем земље од Курила до Стона са свим селима и засеоцима и с људима и свим међама и правинама и с водама и с пашама и с дрвима и с дубравама и с грмљем и са свим другим поседима и свим правинама котара тих земаља и села речених. А називи тих села су: најпре Курило, Осалник, Лубач, Громача, Орашац, Трстено, Мрчево, Брсечево, Мравинац, Дулго, Малкове, и друге Малкове, Слано, Трнова, Подгора, Чепикуће, Подимоч, Котези, Затон, Височани, Точилник, Смоковљани, Ошље и Топола. И та села горе писана са свим њиховим поседима (правинама) дасмо им у веке векова у племенито, до краја света, да су слобони њима заувек располагати они и деца и унучад њихова, докле свет постоји, као права и племенита господа горе пописаним селима и имовини (vladaniõ). И када створи милост краљевство ми, ту беху властела краљевства ми, по имену војвода Хрвоје, кнез Павле Раденовић, војвода Сандаљ, тепчија Батало и војвода Влатко Твртковић, војвода Вукашин Милатовић, војвода Павле Клешић, кнез Прибое Масновић, кнез Радое Радосалић, кнез Радое Драгосалић, кнез Воисав Воеводић, кнез Вукашин Златоносовић, кнез Ковач Диничић. И краљевство ми закле се и зајемчи са горе пописаном нашом властелом да ову исправу коју учини краљевство ми нашим срдачним пријатељима, да је крепко и непорочно до века, већ да их чува краљевство ми од сваке жалости и узнемирења као нашу браћу и пријатеље. И кога Бог изволи (поставити) да влада после нас, молим као господина и брата, да не оскрнавите ову исправу, коју даровах за праву љубав властели дубровачкој за поработаније и част њихову.
Ко би ово оскрнавио, да је проклет од господа Бога сведржитеља и од пречисте његове Матере и од дванаест светих врховних апостола и од четворице јеванђелиста и од седамдесет изабраних и од свих Богу угодивших од века, да је садруг Јуди издајнику Христову, и од краљевства ми да је проклет до века. Писано на Усори, у славној нашој војсци у Лишници, у години рођења Христова 1399. године, мјесеца јануара, петнаести дан. Дано је од руке Стипана Добриновића, дијака краљевства ми, амин.
Господин кир Стефан Остоја, краљ Срба, Босне и Приморја
(Скраћени текст овог научног рада преузет из „Грађе о прошлости Босне“ у издању АНУРС-а 2008, стр 123-135)
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.