- Боже мили! Чуда великога!
- Кад се ћаше по земљи Србији,
- По Србији земљи да преврне
- И да друга постане судија,
- Ту кнезови нису ради кавзи,
- Нит’ су ради Турци изјелице,
- Ал’ је рада сиротиња раја,
- Која глоба давати не може,
- Ни трпити Турскога зулума;
- И ради су Божиј угодници,
- Јер је крвца из земље проврела,
- Земан дош’о, ваља војевати,
- За крст часни крвцу прољевати,
- Сваки своје да покаје старе.
- Небом свеци сташе војевати
- И прилике различне метати
- Виш Србије по небу ведроме;
- ‘Ваку прву прилику вргоше:
- Од Трипуна до светога Ђурђа
- Сваку ноћцу мјесец се ваташе,
- Да се Србљи на оружје дижу,
- Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
- Другу свеци вргоше прилику:
- Од Ђурђева до Дмитрова дана
- Све барјаци крвави идоше Виш’
- Виш Србије по небу ведроме,
- Да се Србљи на оружје дижу,
- Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
- Трећу свеци вргоше прилику:
- Гром загрми на светога Саву
- Усред зиме, кад му време није,
- Сину муња на часне вериге,
- Потресе се земља од истока,
- Да се Србљи на оружје дижу,
- Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
- А четврту вргоше прилику:
- Виш’ Србије на небу ведроме
- Увати се сунце у прољеће,
- У прољеће на светог Трипуна,
- Један данак три пута се вата,
- А три пута игра на истоку.
- То гледају Турци Бијограци,
- И из града сви седам дахија:
- Аганлија и Кучук-Алија,
- И два брата, два Фочића млада,
- Мемед-ага и шњиме Мус-ага,
- Мула Јусуф велики дахија,
- Дервиш-ага грацки таинџија,
- Старац Фочо од стотине љета,
- Све седам се састало дахија
- Бијограду на Стамбол-капији,
- Огрнули скерлетне бињише,
- Сузе роне, а прилике гледе:
- ,,Ала кардаш! Чуднијех прилика!
- ,,Оно, јолдаш, по нас добро није.“
- Па од јада сви седам дахија
- Начинише од стакла тепсију,
- Заграбише воде из Дунава,
- На Небојшу кулу изнесоше,
- Наврх куле вргоше тепсију,
- У тепсију зв’језде поваташе,
- Да гледају небеске прилике,
- Што ће њима бити до пошљетка.
- Око ње се састаше дахије,
- Над тепсијом лице огледаше;
- Кад дахије лице огледаше,
- Све дахије очима виђеше,
- Ни на једном главе не бијаше.
- Кад то виђе све седам дахија,
- Потегоше наџак од челика,
- Те разбише од стакла тепсију,
- Бацише је низ бијелу кулу,
- Низ бијелу кулу у Дунаво,
- Од тепсије нек потрошка нема.
- Па од јада сви седам дахија
- Пошеташе брижни невесели
- Низ Небојшу кулу Јакшићеву,
- Одшеташе у каву велику,
- Пак сједоше на кави великој,
- Све сједоше један до другога,
- Старца Фочу вргли у зачеље,
- Бијела му брада до појаса,
- Пак повика све седам дахија:
- ,,К нама брже, хоџе и ваизи!
- ,,Понесите књиге инџијеле,
- „Те гледајте, што нам књиге кажу,
- „Што ће нама бити до пошљетка.“
- Потекоше хоџе и ‘ваизи,
- Донесоше књиге инџијеле;
- Књиге гледе, грозне сузе роне,
- Дахијама овако говоре:
- „Турци, браћо, све седам дахија!
- ,,’Вако нама инџијели кажу:
- ,,Кад су ‘наке бивале прилике
- ,,Виш’ Србије по небу ведроме,
- ,,Ев’ од онда пет стотин’ година,
- ,,Тад је Српско погинуло царство,
- ,,Ми смо онда царство задобили,
- ,,И два влашка цара погубили:
- „Константина насред Цариграда
- ,,Украј Шарца, украј воде ладне,
- „И Лазара на пољу Косову;
- „Милош уби за Лазу Мурата,
- ,,Ал’ га добро Милош не дотуче,
- „Већ све Мурат у животу бјеше,
- „Док ми Српско царство освојисмо,
- ,,Онда себи везире дозива:
- „ „Турци браћо, лале и везири!
- „ ,,Ја умријех, вама добих царство,
- „ ,,Него ово мене послушајте,
- „ ,,Да вам царство дуговјечно буде:
- „ „Ви немојте раји горки бити,
- „ „Веће раји врло добри буд’те;
- „ ,,Нек је харач петнаест динари,
- „ ,,Нек је харач и тридест динари;
- „ „Не износ’те глоба ни пореза,
- „ „Не износ’те на рају биједа;
- „ ,,Не дирајте у њихове цркве,
- „ ,,Ни у закон, нити у поштење;
- „ ,,Не ћерајте освете на раји,
- ,, ,,Што је мене Милош распорио,
- ,, ,,То је срећа војничка дон’јела:
- ,, „Не може се царство задобити,
- ,, „На душеку све дуван пушећи;
- ,, „Ви не мојте рају разгонити
- ,, „По шумама, да од вас зазире,
- ,, ,,Него паз’те рају к’о синове,
- „ „Тако ће вам дуго бити царство;
- „ „Ако л’ мене то не послушате,
- „ „Већ почнете зулум чинит’ раји,
- „ „Ви ћет’ онда изгубити царство.” ” —
- „Цар умрије, а ми остадосмо,
- „И ми нашег цара не слушасмо,
- „Већ велики зулум подигосмо:
- „Погазисмо њихово поштење,
- „Свакојаке б’једе износисмо,
- „И на рају глобе навалисмо,
- „И гријоту Богу учинисмо.
- „Сад су ‘наке постале прилике,
- „Сад ће нетко изгубити царство;
- „Не бојте се краља ни једнога,
- „Краљ на цара ударити неће,
- „Нити може краљевство на царство,
- „Јер је тако од Бога постало;
- „Чувајте се раје сиротиње;
- „Кад устане кука и мотика,
- „Биће Турком по Медији мука,
- „У Шаму ће каде проплакати,
- „Јера ће их раја уцв’јелити.
- „Турци браћо све седам дахија!
- „Тако наши инџијели кажу,
- „Да ће ваше куће погорети,
- „Ви дахије главе погубити;
- „Из огњишта пронић’ ће вам трава,
- „А мунаре попаст’ паучина,
- „Не ће имат’ ко језан учити;
- „Куд су наши друми и калдрме,
- „И куда су Турци пролазили
- „И с коњскијем плочам’ задирали,
- „Из клина ће проникнути трава,
- „Друмови ће пожељет’ Турака,
- ,,А Турака нигде бити неће.
- „Тако књиге инџијели кажу.”
- Кад то чуше сви седам дахија,
- Све дахије ником поникоше,
- И преда се у земљу поглаше,
- С књигом не зна нико бесједити,
- Ни како ће књизи одказати.
- Старац Фочо подавио браду,
- Па је б’јелу са зубима гризе,
- Ни он не зна с књигом бесједити,
- Већ се и он томе послу чуди;
- Не пониче Фочић Мемед-ага,
- Не пониче, већ јунак покличе:
- „Дишер море, хоџе и ваизи!
- „Мол’те Бога и језан учите
- „Сваки данак а све по пет пута,
- „Не брин’те се нама дахијама:
- „Док је нама здравља и памети,
- ,,И док нам је Биоградског града,
- „Ми смо кадри управити градом,
- „Око града сиротињом рајом.
- „Кад краљеви на нас војштит’ не ће,
- „Како ће нам раја досадити,
- „Кад нас има у седам дахија,
- „У свакога по магаза блага?
- „Каква блага? Све мека дуката,
- „А све пуста блага лежећега;
- „У нас, браћо, четири дахије,
- „Аганлије и Кучук-Алије,
- „И у мене и Мула-Јусуфа,
- „У свакога има пуста блага
- „Небројена по двије магазе;
- „Нас четири када устанемо,
- „Устанемо на ноге лагане,
- „А магазе с благом отворимо,
- „Просућемо рушпе по калдрми,
- „На дукате покупити војску;
- „Нас четири велике дахије
- „На четверо разд’јелити војску,
- „На четверо к’о четири брата,
- „Поћи ћемо из нашега града
- „Кроз нашије садамн’ест нахија
- „Исјећ’ ћемо све Српске кнезове,
- „Све кнезове, Српске поглавице,
- „И кметове, што су за потребе,
- „И попове Српске учитеље,
- „Само луду ђецу оставити,
- „Луду ђецу од седам година,
- „Пак ће оно права бити раја,
- „И добро ће Турке послужити.
- „Док погубим кнеза Палалију
- „Из лијепа села Бегаљице,
- „Он је паша, а ја сам субаша.
- „Док погубим и Јована кнеза
- „Из Ландова села маленога,
- „Он је паша, а ја сам субаша;
- „И Станоја кнеза из Зеока,
- „Он је паша, а ја сам субаша.
- „Док погубим Стеву Јаковљева
- „Из Лијевча гн’језда хајдучкога,
- „Он је паша, а ја сам субаша;
- „И Јована кнеза из Крснице.
- „Док погубим до два Чарапића
- „Из потока Б’јелог од Авале,
- „Кој’ су кадри на Врачар изићи,
- „У Биоград Турке затворити,
- „Они с’ паше, а ја сам субаша.
- „Док погубим Црнога Ђорђија
- „Из Тополе села поносита,
- „Који с Бечким тргује ћесаром,
- „Он је кадар сву џебану купит’
- „Од бијела града Варадина,
- „И оружје, што је за потребе,
- „Он је кадар на нас завојштити,
- „Он царује а ја субашујем.
- „Док погубим протопоп’ Николу
- „Из лијепа села Ритопека,
- „Он пашује, а ја субашујем.
- „Док погубим Ђорђија Гузоњу
- „И његова брата Арсенија
- „Из лијепа села Жељезника,
- „Кој’ је кадар Топчидер затворит’;
- „Док погубим протопопа Марка
- „Из лијепа села Остружнице,
- „Он је паша, а ја сам субаша.
- „Док погубим до два игумана,
- „Аџи-Ђеру и Аџи-Рувима,
- „Који знаду злато растапати
- „И са њиме ситне књиге писат’,
- „Нас дахије цару опадати,
- „Око себе рају сјетовати,
- „Они паше, а ми смо субаше.
- „Док погубим Бирчанин-Илију,
- „Обор-кнеза испод Међедника,
- „Ево има три године дана,
- „Од како се врло посилио:
- „Кудгођ иде, све крљата јаше,
- „А другога у поводу води;
- „Он буздован о ункашу носи,
- „А бркове под калпаком држи,
- „Он Турчину не да у кнежину,
- „Кад Турчина у кнежини нађе,
- „Топузом му ребра испребија,
- „А кад Турчин стане умирати,
- „А он виче на своје хајдуке:
- „ „Море, слуге! тамо пашче бац’те,
- „ „Ђе му гавран кости наћи не ће.“ ”
- „А кад нама порезу донесе,
- „Под оружјем на диван изиђе,
- „Десну руку на јатаган метне,
- „А лијевом порезу додаје:
- ,, „Мемед-ага, ето ти порезе,
- „ „Сиротиња те је поздравила,
- „ „Више теби давати не може.“ ”
- „Ја порезу започнем бројити,
- „А он на ме очима стријеља:
- „ „Мемед-ага! зар ћеш је бројити?
- „ „Та ја сам је једном избројио.“ ”
- „А ја више бројити не смијем,
- „Већ порезу украј себе бацим,
- „Једва чекам, да се скине б’једа,
- „Јер не могу да гледам у њега;
- „Он је паша, а ја сам субаша.
- „Док погубим кнеза Грбовића
- „Из лијепа села Мратишића,
- „Он је паша, а ја сам субаша.
- „Док погубим и Алексу кнеза
- „Из лијепа села Бранковине,
- „И Јакова брата Алексина:
- „Цар и ћесар кад се завадише,
- „Код ћесара обрштери бише,
- „И носише од злата кашкете,
- „Попл’јенише све Турске паланке,
- „Поробише, ватром попалише,
- „Цар и ћесар кад мир учинише,
- „А они се цару предадоше,
- „И код цара кнезови посташе,
- „Млоге Турке цару опадаше,
- „Седам паша, што су опаднули,
- „Опаднули, па их поморили;
- „Они паше, а ми смо субаше.
- „Док погубим кнеза Тавнавскога,
- „Из Љутица Станка обор-кнеза;
- „Док погубим кнеза Мачванскога,
- „С Богатића Мартиновић-Лазу,
- „Он је паша, а ја сам субаша.
- „Док погубим кнеза Поцерскога,
- „С Метковића Ружичић-Мијајла,
- „Он је паша, а ја сам субаша.
- „Док запалим Рачу украј Дрине,
- „И погубим Аџи-Мелентија,
- ,,Кој’ је иш’о преко мора сињег,
- „Те је влашку ћабу полазио,
- „Пак се узгред у Стамбол свратио,
- „И од цара ферман излагао
- „За стотину жутијех дуката,
- „Да власима богомољу гради,
- „Да је гради за седам година,
- „Начини је за годину дана,
- „Ево има шест година дана
- „Како зида покрај цркве куле,
- „А у куле набавља џебану
- „И по мраку топове привлачи;
- „Видиш, јолдаш, да се нечем’ нада!
- „Пак ћем’ онда заћи кроз нахије,
- „Те исјећи све Српске кметове.
- „Како би нам раја додијала?“
- Све дахије на ноге скочише,
- Мемед-аги сви се поклонише:
- „Фала јолдаш, Фочић Мемед-ага!
- „Твоја памет пашовати може,
- „Ми ћемо те пашом учинити,
- „Тебе ћемо свагђе послушати.”
- Старац Фочо поче говорити:
- „Нуто момка! и нуто памети:
- „С којом р’јечи на пашалук сједе!
- „Узми синко, Фочић Мемед-ага,
- „Узми сламе у бијелу руку,
- „Мани сламом преко ватре живе:
- ,,Ил’ ћеш ватру са тим угасити,
- „Или ћеш је већма распалити?
- „Ви можете, и Бог вам је дао,
- „Тако силну покупити војску,
- „И поћ’ ћете, синко, кроз нахије;
- „Једног кнеза преварит’ можете
- „И на вјеру њега домамити;
- „Своју ћете вјеру изгубити,
- „Једног посјећ’, а два ће утећи,
- „Два пос’јеци, четири одоше,
- ,,Они ће вам куће попалити,
- „Ви дахије од њих изгинути.
- ,,Ал’ ви тако не мојте радити,
- „Него мене старца послушајте:
- „Ја сам глед’о у нашем инџилу,
- „Ово, наше, дуго бити не ће,
- „Него ће се пром’јенити царство,
- „Већ се, синко, подобрите раји:
- „Од харача раји отпустите,
- „Нек је харач, к’о што Мурат рече;
- „Прођите се глоба и пореза;
- „С кнезовима ви се побратите,
- „Кнезовима ате поклањајте,
- „Кметовима осредње парипе,
- „С поповима у дослуку буд’те,
- „Не би л’ и ми уз њих преживљели,
- „Јера наше дуго бити не ће.
- „А што ће нам више пусто благо?
- „Да мељете, изјест’ не можете.“
- Ал’ говори Фочић Мемед-ага:
- „Мој бабајко, не слушам те стари.”
- То изрече, а на ноге скочи,
- И за њиме остале дахије,
- Пак на граду бацише топове,
- На дукате покупише војску,
- Њи четири велике дахије:
- Аганлија и Кучук-Алија,
- Мула-Јусуф, Фочић Мемед-ага,
- На четверо разд’јелише војску,
- Њи четири, к’о четири брата,
- Пак на граду отворише врата,
- И одоше с војском по тефтишу
- Кроз њихових седамн’ест нахија.
- Првог српског кнеза преварише:
- Домамише кнеза Палалију
- И у Гроцкој њега погубише;
- И Станоја кнеза из Зеока
- Преварише, па га погубише
- У његову двору бијеломе.
- Преварише Марка Чарапића,
- Преварише, те га погубише;
- И Гагића Јанка буљубашу
- Из Болеча села маленога;
- Погубише кнеза Теофана
- Из Орашја Смедеревске на’је;
- Та и кнеза Петра из Ресаве,
- Преварише Мата буљубашу
- Из Липовца близу Крагујевца,
- Те и њега млада погубише,
- Моравцима цркви допадоше,
- И ту Аџи-Ђера погубише,
- А Рувима у град опремише,
- И у граду њега погубише.
- Мемед-ага у Ваљево дође:
- Грбовић се бјеше осјетио,
- Па Грбовић на страну побјеже,
- А дође му обор-кнез Алекса,
- И дрђе му Бирчанин Илија,
- Обојицу вата Мемед-ага,
- Бијеле им савезао руке,
- Па их води на мост Колубари;
- А кад виђе обор-кнез Алекса,
- Да ће Турци оба погубити,
- Тад’ он рече Фочић Мемед-аги:
- „Господару Фочић Мемед-ага!
- „Поклони ми живот на мејдану,
- „Ево теби шесет кеса блага.”
- Мемед-ага говори Алекси:
- „Не могу те, Алекса, пустити,
- „Да ми дадеш и сто кеса блага.”
- Ал’ бесједи Бирчанин Илија:
- „Господару, Фочић Мемед-ага!
- „Ево теби и сто кеса блага,
- „Поклони ми живот на мејдану.”
- Вели њему Фочић Мемед-ага:
- „Не будали, Бирчанин Илија!
- „Тко би горског упустио вука?“
- Мемед-ага викну на џелата,
- Џелат трже сабљу испод скута,
- Те Илији одсијече главу;
- А Алекса сједе на ћуприју,
- Па овако поче говорити:
- „Бог убио сваког ришћанина,
- „Који држи вјеру у Турчину!
- „Ах Јакове, мој рођени брате!
- „Ти не држи вјере у Турцима,
- „Ђе с’ удесиш, удри се с Турцима.”
- Још Алекса говорити шћаше,
- Али џелат говорит’ не даде,
- Трже сабљу, одс’јече му главу.
- Када до два кнеза погибоше
- На ћуприји насред Колубаре:
- Кнез Алекса, Бирчанин Илија;
- Аџи-Рувим насред Биограда,
- Једног дана, а једнога часа:
- Виш’ њих јарко помрчало сунце.
- Мемед-ага конаку похити,
- Не би л’ још ког Срба застануо,
- Да још бира ђеког да пос’јече.
- Ал’ кад Срби жалост опазише,
- Из чаршије на мах побјегоше,
- Мемед-аги ниједан не дође.
- Кад то виђе Фочић Мемед-ага,
- Одмах позна, да горе уради,
- И одмах се бјеше покајао,
- Ал’ се веће доцкан покајати,
- Већ повика дванајест делија,
- И Узуна свога кавеџију:
- „Чујете ли, моји соколови!
- „Брзо добре коње посједните,
- „Пак трчите у село Тополу,
- „Не би л’ Црног погубили Ђорђа:
- „Ако ли нам сад утече Ђорђе,
- „Нека знате, добро бити не ће.”
- Кад то чуше дванаест делија,
- Одмах добре коње посједоше,
- И пред њима Узун кавеџија,
- Отидоше у село Тополу
- У суботу уочи неђеље;
- На освитак неђељи дођоше
- Прије зоре и бијела дана,
- И Ђорђијне опколише дворе,
- Ударише с обадвије стране,
- А са двије стране повикаше:
- „Изиђ’ амо, Петровићу Ђорђе!”
- Тко ће љута змаја преварити?
- Тко ли њега спаваћива наћи?
- Ђорђе се је јунак научио
- Прије зоре свагда уранити,
- Умити се и Богу молити,
- И попити по чашу ракије:
- Бјеше Ђорђе прије уранио
- И отишо у доње подруме.
- Када виђе око куће Турке,
- Он се њима јавити не ћеде.
- Јави им се млада Ђорђијница:
- „Да Бог с вама, Турци, ноћас био!
- „Шта тражите овђе у то доба?
- „Ђорђе сада пред кућом бијаше,
- „Ту сад бјеше, пак некуд отиде,
- „А ја не знам, куд је отишао.“
- А то Ђорђе и гледа и слуша.
- Кад је Ђорђе избројио Турке,
- Чашу попи, а пушку потпраши,
- Узе доста праха и олова,
- Па изиђе својему обору
- Међу своји дванаест чобана;
- А кад дође, чобане избуди,
- И овако чобанима рече:
- „Браћо моја, дванаест чобана!
- „Устаните, обор отворите,
- „Из обора ишћерајте свиње,
- „Нека иду, куда коме драго;
- „А ви, браћо, мене послушајте,
- „И шарене пушке потпрашите;
- „Ако Бог да, те се оно стече,
- „Шта сам данас радит’ наумио,
- „Честите ћу вас све учинити,
- „Оковати у сребро и злато,
- ,,А у свилу обућ’ и кадиву.“
- Сви чобани једва дочекаше,
- Ишћераше свиње из обора,
- Пак шарене пушке потпрашише,
- На мах они за Ђорђем пођоше.
- Оде Ђорђе право своме двору,
- А кад Турке с чобанима виђе,
- Онда Ђорђе овако говори:
- „Чујете ли, дванаест чобана!
- „Сваки јако глајте по Турчина,
- ,,Ал’ не мојте пушака метати,
- „Докле моја најприје не пукне,
- „Ја ћу гледат’ Узуна Мемеда,
- „Виђећете, што ћ’ од њега бити.“
- То изрече Петровићу Ђорђе,
- Земљи паде, пушци огањ даде,
- Пуче пушка, остат’ пуста не ће;
- Ђе је глед’о, Ђорђе погодио,
- Мртав паде Узун са кулаша.
- Кад то виђе дванаест чобана,
- На мах пуче дванаест пушака,
- Мртви паде онђе шест Турака,
- Шесторица на коњма побјеже.
- На мах Ђорђе викну по Тополи,
- Те сакупи јоште више друштва,
- Све по трагу Турке поћераше,
- До Сибнице села доћераше,
- И ту Турци у хан побјегоше,
- Ками мајци да остати могу!
- Ту их Ђорђе опколи са друштвом,
- Па он викну у село Сибницу,
- Сибничани сви му долећеше;
- Ту се саста стотина јунака,
- На мах Србљи хана запалише,
- И тројица Турак’ изгорјеше,
- А тројица пред њих изтрчаше,
- И Србини сва три погубише.
- На све стране Ђорђе књиге посла
- У свих градских седамн’ест нахија
- На кметове селске поглаваре:
- „Сваки свога убијте субашу;
- „Жене, ђецу у збјегове кријте.“
- Кад то чуле Српске поглавице,
- На мах они послушаше Ђорђа:
- Сви скочише на ноге лагане,
- Припасаше свијетло оружје,
- Сваки свога убише субашу,
- Жене, ђецу у збјег одведоше.
- Кад је Ђорђе Србље узбунио
- И с Турцима веће завадио,
- Онда Ђорђе прође кроз нахије,
- Па попали Турске карауле,
- И обори Турске тефериче,
- И удари на Турске паланке,
- Све паланке он турске попали,
- Женско, мушко, све под мач удари,
- Тешко Србље с Турцима завади.
- Турци мисле, да је раја шала,
- Ал’ је раја градовима глава;
- Уста раја к’о из земље трава,
- У градове саћераше Турке;
- Трчи Ђорђе од града до града,
- И грађане свагђе довикује:
- „Чујете ли, ви Турци грађани!
- „На градов’ма отворајте врата,
- „Измеђ’ себе дајте зулумћаре,
- ,,Ак’ хоћете мирни да будете,
- „Да градова цару не кваримо:
- „Јер ако их ви дати не ћете,
- ,,Измеђ’ себе Турке зулумћаре,
- „Те градове раја начинила,
- „Градила их по девет година,
- „Кадра их је за дан оборити
- „И са царем кавгу заметнути;
- „А када се с царем завадимо,
- „Да устане сви седам краљева,
- ,,Да нас мире, помирит’ нас не ће;
- „Бићемо се, море, до једнога.”
- Тад грађани сузе прољеваху.
- И Ђорђији ‘вако говораху:
- „Бег Ђорђије, од Србије главо!
- „Даваћемо штогод раја иште,
- „Не кварите царевих градова,
- „Ни са царем замећите кавге,
- „Ми даћемо Турке зулумћаре.”
- Па грађани устадоше Турци,
- На градов’ма отворише врата,
- Измеђ’ себе дају зулумћаре,
- Зулумћаре изјелице Турке,
- Предају их у Србињске руке.
- Боже мили и Богородице!
- Када Србљи докопаше Турке
- Зулумћаре у бијеле руке,
- Па их сташе Србљи разводити
- Преко поља без свијех хаљина,
- Без ћурака и без антерија,
- Без сарука, у малим капама,
- Без чизама и без јеменија,
- Голе, босе топузима туку:
- „Море, баша! кам’ пореза наша?“
- У по поља Ђорђе сабљу вади,
- Зулумћарске одсијеца главе.
- А кад Ђорђе исијече Турке,
- Исијече Турке зулумћаре,
- Онда Ђорђе у градове уђе;
- Што би Турак’ по градов’ма б’јелим,
- Што би Турак’ за сјече, ис’јече;
- За предаје што би, то предаде;
- За крштења што би, то искрсти.
- Кад је Ђорђе Србијом завлад’о,
- И Србију крстом прекрстио,
- И својијем крилом закрилио
- Од Видина пак до воде Дрине,
- Од Косова те до Биограда,
- ‘Вако Ђорђе Дрини говорио:
- „Дрина водо! племенита међо
- „Измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!
- „Наскоро ће и то време доћи,
- „Када ћу ја и тебека прећи
- „И честиту Босну полазити!”