„26. прошлог мјесеца одржан је у приједорској православној цркви свечан помен жртвама усташког покоља из 1941. године и палим борцима Народно-ослободилачке војске.
Црква је била пуна народа, нарочито ојађених мајки, жена и сестара које су са сузама пратиле дугу читуљу имена својих најмилијих.
По свршеном парастосу свештеник је са олтара истакао да се главни узроци тешких страдања наших народа, нарочито у овом рату, могу свести на некадашњу међусобну нетрепељивост коју су стварали разни мрачњаци и себичњаци.
Говорећи о народном устанку, свештеник је рјечито нагласио да се свијетле тековине народне борбе, извојеване заједничким жртвама, могу очувати једино сложним братским радом.
На крају је позвао народ да ни у овим завршним данима борбе не заборави свој дуг према отаџбини и ближњима, рањеним борцима, избјеглицама и невољним.
Затим је испред цркве кренула дуга поворка, са војском на челу, на православно гробље гдје су опојани и преливени знани и незнани гробови наших жртава.
Хладан повјетарац разнио је по запуштеном гробљу мирис многобројних воштаница, тамјана и позног јесењег цвијећа.
Прво су опојане кости жртава илињданског покоља, поубијаних и потрпаних у заједничку јаму, која је већ давно заравнана, без крстова и споменика, али освештана осветничким болом наших народа.
Над опојаним гробовима палих бораца одржао је дирљив говор друг Лазо Вукота који је, одајући пошту сјенима палих другова, истакао да је још двјеста хиљада нових бораца пошло њиховим путем, за исте идеале, за братску федеративну Југославију.
Затим је палим борцима одата пошта плотуном.
Пошто је опојан гроб Мире Цикоте која је јуначки погинула од крвничке руке, пошло се од гроба до гроба.
У неограђеном гробљу – гдје су непријатељи за вријеме окупације посјекли и ограду, и борове, и јелике – гроб до гроба, јунак до јунака, као сто су збијени и редови живих у борби за бољу будућност, у чије су темеље узидани многи животи по цијелој нашој отаџбини.
Ту су и дјечији гробићи разасути свуда као потргано цвијеће – страшна оптужба за усташка звјерства.
Пошто су опојана и жртве изван гробља, ова тужна свечаност завршена је уобичајеном даћом.
Милка Хаџистевић.
- 12. 1944.“
Приредио за сајт: Дарио Дринић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.