Крвава је роса била
Крај извора једне ноћи,
Мајка сина тражила је,
Он јој никад неће доћи.
У сумраку мајског дана
Замути се хладна вода
Од невине дјечје крви
Слободарског мога рода.
Не зна мајка да тај извор
Крије тајну њеног сина;
Она с чежњом и са страхом
Гледа некуд пут даљина.
Гледа мајка пут извора,
Јер је нешто тамо вуче,
До извора дотрчала,
И срце јој ту препуче.
Извор даље мутан оста,
С њега нико неће пити.
Вода мутна света поста,
Душе ће се загрлити.
АУТОР: Манојло Жугић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.