Напомена
Овом повељом бан Хрвата и господин све Босне Павле I Шубић заједно са синовима босанским баном Младеном II, сплитским кнезом Јурјем II, трогирским кнезом Павлом II и шибенским кнезом Гргуром II даје вјеру господску кнезу Доњих Краја Босне Хрватину. Поред тога Павле је обећао њему и његовим синовима пријатељство, безбиједност личности и посједа, као и помоћ уколико некада буду нападнути. Може се рећи да је на неки начин ова исправа потврда двеју повеља из 1301. и 1304. године, које су такође издали бан Павле, његова браћа и синови Хрватину. Није чудно што постоји толики број исправа сличне садржине јер јасно је да су се у том периоду мијењали војно-политички односи, као и сама хијерархија унутар породице Шубића.
На самом крају повеље налази се датум и мјесто, тако да знамо да је настала 21. фебруара 1305. године у Скарадину. Анализирана повеља је доскора сматрана изгубљеном, али дигитализацијом инвентара Мађарског државног архива утврђено је да се тамо налази под сигнатуром DL 99882, гдје стоји да се ради о оргиналу са два висећа печата.
Издања: F. Šišić, Iz arkiva u Körmendu, Vjesnik kr. Hrvatskoslavonsko-dalmatinskoga Zemaljskoga arkiva 7 (1905) 214–215, dok. br. 3; Lj. Thallóczy, Istraživanja o postanku bosanske banovine sa naročitim obzirom na povelje körmendskog arkiva, GZM 18 (1906) 435–436, dok. br. III; ed. T. Smičiklas, Codex diplomaticus VIII, 96–97, dok. br. 89; L. Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, MünchenLeipzig 1914, 328–329, dok. br. IV; N. Klaić, Povijest Hrvata u razvijenom srednjem vijeku, Zagreb 1976, 444 (само снимак повеље, без печата) 2 ; M. Brković, Tri povelje knezova Bribirskih izdane bosanskom knezu Hrvatinu Stjepaniću, Radovi Zavoda za povijesne znanosti JAZU u Zadru (=Radovi Zadar) 32 (1990) 153.
Литература: Грађа о прошлости Босне 3, Бања Лука 2010, стр. 11-27, (повељу приредио Невен Исаиловић).
Превод
Ми Павле, бан Хрвата и господин све Босне, заједно са нашим најдражим синовима Младеном, баном босанским, и кнезовима Јурјем сплитским, Павлом трогирским и Гргуром шибенским, дајемо, садржајем ове исправе, на знање свима којих се тиче да смо, положивши телесну заклетву над телом Христовим у цркви св. Марије у Скрадину,обећали и обећавамо да ћемо увек и вазда бити прави пријатељи кнеза Хрватина, нашег драгог и верног сродника и његових синова, да ћемо их волети чиста срца, да од његове области и читавог кнештва Доњих Краја Босне, од утврђења, земљишта или друге њему баштинске земље, ништа од реченог кнеза Хрватина и његових синова нећемо умањити или узети на било који начин, те да ће дотични кнез Хрватин са својим синовима код нас и наших у доласку, боравку и повратку увек бити слободан и безбедан и да не мора гајити сумње у неког од нас и наших,као и да од стране нас и наших, због било ког разлога, сплетке или ћуди, не сме бити заточен. Ако му, на било који начин, неко наметне оптужбу за неверу или кривицу, неће бити задржан код нас да икоме одговара, осим ако својом вољом не одговори и, штавише, може се у своја утврђења здрав и неповређен вратити без сметње, противљења или преваре од стране нас и наших. Уз то обећавамо, под поменутом вером и заклетвом, да ћемо речене, кнеза Хрватина и његове синове, против било кога ко њега или њих жели напасти, подржавати, бранити и помагати и да нећемо њега и његове синове зарад ичијег пријатељства, љубави, молбе, настојања, страха или мржње икада оставити или напустити. Ако, пак, речени кнез Хрватин било какву очиту неверу, не дај Боже, учини и исту не може или неће да исправи, од тада му четири месеца унапред морамо дати на знање и јавити нашим писмом, да би се од нас и наших он и његови обезбедили; у међувремену не можемо кренути против њега и његових, односно против његових добара, или ако би он и његови синови дошли пред нас, не можемо их заробити или напасти, већ ће они бити сасвим слободни и сигурни. Све ово, у целости и у појединостима, у складу са нашом дужном вером у Бога, обећавамо да ћемо неокрњено и потпуно поштовати и чувати, као и да ће се и наши синови увек и вазда тога придржавати јер их на то ми, речени Павле бан, зарад благослова очинског обавезујемо и наређујемо им, желећи да се, ако одступимо од претходно реченог, што се уз Божју помоћ неће десити, пред Богом и пред људима сматрамо за невернике и кривоклетнике. У спомен и зарад веће чврстине наведенога, издали смо ову исправу оснажену заштитом наших печата. Дато у Скрадину, осмог дана од краја месеца фебруара, лета Господњег 1305.
Скенирана повеља се може прегледати на адреси: http://www.plemenito.com/sr/-povelja-bana-pavla-subica-i-njegovih-sinova-knezu-hrvatinu-stjepanicu-/d29
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.