Напомена
Чињеница да повеља није датирана доводи у ситуацију да је од првог издања веома несигурно хронолошки смјештена. Како је издата на Каталинин дан са сигурношћу се датум може одредити, а то је 25. новембар и ту нема спорних момената. Међутим година издања је нешто проблематичнија јер није прецизно одређена, па се приликом датирања морају узети у обзир сви унутрашњи елементи који би хронолошки оквир настанка исправе могли што више сузити. Прије свега треба посветити пажњу доњој хронолошкој граници настанка документа. Како се у овој исправи аутор позива на дио једне претходне правне радње тј. на повељу коју је бан Стефан II издао кнезу Вукославу око 1326. године, вријеме настанка овог документа се мора помјерити на период иза тог догађаја. То би уједно могао да буде и terminus post quem. Приликом одређивања горње хронолошке границе треба напоменути да је бан Стефан II од 1322. године настојао да учврсти централну власт па су насљедници кнеза Хрватина Стјепанића и његов брат Гргур банску власт примили најкасније до 1329. године. Уопште није неосновано да су Хрватинови синови један за другим ступали у службу босанског владара а на крају и њихов вјероватни стриц, па се у том смислу као могућа горња граница настанка овог документа може узети управо 1329. година. Повељу су издали баница Јелисавета (ћерка краља Стефана Драгутина Немањића и супруга бана Стефана I Котроманића) и њен син бан Стефан II кнезу Вукцу Хрватнићу, сину Хрватиина Стјепанића. Они су овом исправом ослободили кнеза Вукца да не буде њихов сужањ, талац, као ни поручник, додајући да му дају милост до краја њиховох живота. Само у случају невере предвиђено је да се та даровна милост може ускратити. Из саме исправе се види да је писао дијак Радин, а текст је исписан ћирилицом. Повеља припада кермендском корпусу докумената. Прво издање је приредио Фердо Шишић (Iz arkiva u Körmendu, VZA VII (1905) 217).
Грађа о прошлости Босне 2, Бања Лука 2009, 11-25, (приредио повељу Дејан Јечменица).
Превод
+ У име Оца и Сина и Светога Духа. Баница, госпођа Јелисавета и мој син, бан Стефан, милост нашу кнезу Вукцу дајемо, веру нашу нашу(!) кнезу Вукцу. Да не буде наш сужањ, ни талац, ни порученик, нити да му се одузме (одрекне) вера за нашег живота, ни њему и његовој деци, докле га не осуде четрнаесторица који су се заклели (присегли) са баном Стефаном и са његовом госпођом и са његовом мајком, баницом Јелисаветом, кнезу Вукославу. Без његове невере и без његовог лукавства нама нанесеног, да му се вера не одузме (одрекне), ни његовој деци. А ово ко прекрши, да је проклет Богом и Сином његовим и пречистом Мајком његовом и часним и животворним Крстом и од четири евангелисте и дванаесторице апостола и четрдесеторице ученика. А ову књигу писа Радин дијак у Рибичима, на Каталинин дан, на светицу госпође банице.
+ У име Оца.
Скенирана повеља се може проучити на адреси: http://www.plemenito.com/sr/povelja-banice-jelisavete-i-bana-stefana-ii-knezu-vukcu-hrvatinicu/d19
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.