Напомена
Почетком 1399. краљ Стефан Остоја издао је три различитие исправе Дубровнику. Повељом од 15. јануара 1399. продао је Дубровнику Сланско приморје, а истог дана послао дијака Стипана Добријевића по српски доходак у Дубровник. Исправом од 5. фебруара 1399. краљ Остоја потврдио је Дубровачкој општини даровнице својих претходника, посебно се позивајући на исправу краља Стефана Твртка I Котроманића од 10. априла 1378. Повеља се чува у Дубровачком архиву.
Литература: Стари српски архив 7,Београд 2008, 163-173, (повељу приредио Раде Михаљчић).
Превод
У почетак Оца, у испуњење Сина и Светог духа, који на почетку дивним утемељењем небеса утврди и васељењу своју основа, за милосрђе пак из милости човекољубиво сиђе с небеса на земљу, и људску природу која је због преступа пала, собом је обожио и на небеса узнео. Тиме је све од непостојања у постојање било постављено, тиме су и изгубљене овце дома Израиљевог истинском пастиру Богу сведржитељу биле враћене, тиме се и скиптри царски по целој васељени утврђују и поносно славе Бога сведржитеља.Такође и ја Стефан Остоја по милости његовог божанства краљ Срба, Босне и Приморја, удостојен бих краљевати на земљи родитеља и прародитеља наших, да извршавам правду и поштујем правила, да дајем милости и исправе веру градовима и поданицима, малим и великим, свакоме по његовој заслузи, и тако ми краљевство стоји у миру и слави.
И тада дођоше у славни двор краљевства ми у Подвисоки племенити и мудри мужеви славног града Дубровника, властела и поклисари Жун Журговић и Михоч Растић са достојним и скупоценим даровима и почастима од споменутог града Дубровника, властеле и Општине. И ти споменути поклисари са сваком љубављу од нас тражише и уљудно (крдсио) настојаше за уговоре, законе и слобоштине реченог града Дубровника, које су имали у повељама с нашим родитељима и прародитељима, с господом српском, рашком и босанском, како бисмо и ми, по обичају речене господе, њима крепко потврдили и установили слобоштине, законе, повеље и писанија наших претходника, господе српске, рашке и босанске.
И краљевство ми чувши и разумевши подобне, разумне, прикладне и праве молбе, посаветовавши се са превисоком госпођом, Богом дарованом ми краљицом кира Кујавом и са властелом и велможама краљевства ми, створи милост краљевство ми реченоме граду Дубровнику, властели и свој Општини дубровачкој, по свим нашим листинама и повељама, за њихово пријатељство потврдисмо им све и свакојаке повеље и записанија речене господе српске, рашке и босанске и повељу краља Твртка коју је издао славном граду Дубровнику у години од Христовог рођења 1378, месеца априла 10. дана и све друге повеље и записанија и свобоштине законите и уговоре прве и последње, које им је учинио и записао речени краљ Степан Твртко и сва друга господа, која су владала до мене, да је до века реченому граду Дубровнику и целој Општини тврдо и неоспориво (непорочно) од нас и наших наследника; такође да су увек сигурни у све речене повеље и у законе и угоборе и у све свобоштине речене господе српске, рашке и босанске.
И речена властела и поклисари града Дубровника примише и обавезаше се давати краљевству од споменутог града Дубровника и од Општине Српски доходак, две хиљаде перпера динара дубровачких, сваке године на Дмитров дан, по закону и уговору како су давали нашем брату светопочившем господину краљу Степану Твртку.
И на то више писано, да буде вековима крепко, присегох и клех се ја речени Степан Остоја с Богом дарованом ми госпођом краљицом кира Кујавом, стављајући руке на свето јеванђеље и часни крст Господњи са властелом краљевства ми: с војводом Хрвојем, с кнезом Павлом Радиновићем, с тепчијом Баталом, с војводом Сандаљем, с војводом Павлом Клешићем, с војводом Влатком Твртковићем, с војводом Вукашином Милатовићем, с кнезом Радоем Радосалићем, с кнезом Воисавом, с кнезом Вукашином Златоносовићем, с кнезом Радоем Драгосалићем, с кнезом Прибоем Масновићем, с кнезом Вуком Тепчићем, с кнезом Ковачем Диничићем.
И ово утврђено да буде непорециво до века нашега и њихова, тако нас Бог укрепи у владавини. Ко би ово оскрнавио или порекао, да све клетве на њега падну и да је проклет Богом оцем и Сином и Светим духом и свих који су Богу угодили и да је у гневу краљевства ми.
Писано у Сутисци у славном двору краљевства ми у години од Христовог рођења 1399, 5. дан месеца фебруара, а писа по заповеди краљевства ми Хрватин дијак.
+ Господин кир Стефан Остоја, милошћу Божијом краљ Срба, Босне и Приморја.
http://www.plemenito.com/sr/povelja-kralja-ostoje-kojom-potvrdjuje-ranije-darovnice-dubrovniku/d21
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.