Праксапостол[1] из Гиљфердингове збирке бр.14, чува се у „Государственој публичној библиотеци“ у Санкт Петербургу. Сматра се да је писан у XIV вијеку. Написан је на пергаменту полууставном ћирилицом. Рукопис има 302 листа. Недостаје му први, а крај се завршава Павловом посланицом Филимону (л. 297v) са кратким записом писара „дописание с(ве)таго праскаса“ (праксапостола). Текст почиње са посланицом Епифанија Кипарског о апостолима и њиховом животу (л. 1 – 4), а послије хагиографског текста, „Обхожденије Павла апостола“ (л. 5-6) и једног Пролога, слиједе Дјела апостолска (л. 13-79v), Пролог апостолским посланицима (л. 80-90), апостолске и Павлове посланице (л.90v-297v) истим редом као и у Хваловом и Млетачком зборнику. Текст су, изгледа, преписивала два писара, чији се портрети налазе на л. 212. Текст није икавизиран, а нема ни надредних знакова, осим уобичајених сигла. Писари мјешају слова ф и п, као на л. 66v гдје пише Стефан и Степан.
Текст је у цјелини подјељен на опширне главе, чији се почеци у тексту исписани почетним црквеним словима. Опширне главе су дјелом исписане и на хоризонталним маргинама.
Одликује се изузетним богатством орнаментираних већих и мањих заставица и иницијала. Скоро све заставице имају паралела и у другим босанским рукописима, а за једну заставицу налазимо скоро идентичну орнаментику у рашким рукописима.
У овом Праксапостолу могу се разликовати неколико група заставица. Најједноставније су уске заставице украшене разврежалом лозицом. Посебну варијанту орнаментираних заставица овог типа налазимо на л. 291v (сл. 2). Украшена је супротстављеним палметама вертикално постављеним. За ову заставицу имамо веома блиску паралелу у орнаментици Служабника Архива ЈАЗУ IIIa 32. Тај је рукопис исписан у рашким крајевима вјероватно у првој четвртини XIV вијека, а касније се нашао у Босни, одакле је доспјео у ЈАЗУ. Боравак у Босни тог рукописа указује да је могао да послужи као узор за овај Праксапостол, односно да је његов илуминатор могао да копира ту заставицу. Основа заставице Праксапостола је ружичастоцрвена, док су палмете необојене.
Другој групи припадају заставице флоралног типа. Такве су заставице украшене ромбовима окаченим о ивице правоугаоника. Такве су заставице украшене ромбовима окаченим о ивице правоугаоника. Налазимо је на л. 13r (сл. 3). У два ромба те заставице унети су стилизовани флорални орнаменти, палмете и полупалмете. Боје су црвена, зелена и тамноплава.
Осим неколико прецизно цртаних заставица, доста је непрецизно израђених заставица на л. 197v (сл. 5), коју образују преплети зелене и црвене боје. На тој заставици иницијал П обухвата девет редова. Исто тако су непрецизно дати орнаменти на заставици на л. 139v, гдје срцолики облици означавају врсте тролиста и четворолиста, мрке и тамнозелене боје. Иницијал П је означен широким, тамнозеленим и бордо тракама, оживљеним стилизованим флоралним детаљима (сл. 6).
Изнад текста епистоле апостола Павла ка Колашанима (л. 242r) је заставица која доноси нов облик орнаментике, три прстена добијена таласастим уплитањем широких трака зелене, окер и црвене боје. Иницијал П је образован дугим, уским тракама окер и зелене боје и садржи при врху стилизовану руку, елеменат који налазимо и у другим босанским рукописима, као што је Радосављева Апокалипса (сл. 7).
Трећа група заставица нашег Праксапостола украшена је заставицама које дају утисак мреже образоване са више редова прстенова. Такве заставице налазимо на листовима рукописа 93r (сл. 8), 103r (сл. 9), 169v (сл. 10) и 255r (сл. 11). Варијанту представља заставица на л. 216r (сл. 12), гдје је мрежа изведена сасвим танким црвеним цртама. Истој стилској групи припада заставица на л. 234v (сл. 13) гдје се мање мреже уњете у два велика уплетена прстена. Боје ових заставица су веома хетерогене. Преплет је у њима остао необојен, док је основа бордо и црвена на л. 93r (сл. 8), а зеленкастомрка и бордо на л. 169v (сл. 10). На страницама ове групе осим заставица налазимо и веома занимљиве иницијале зооморфне и фигуралне. Тако иницијал П на л. 169v образују двије птице које у кљуновима држе стилизоване гране. Птице су зелене, мрке и бордо боје (сл. 10). Фигурални иницијали налазе се на л. 216r и 234v. Иницијал П на л. 216r образују старији брадати човјек и младић, вјероватно свештеник и ђакон. Док свештеник држи кодекс, ђакон држи палму чије гране образују горњу пречку иницијала (сл. 12). Сличан иницијал налази се на листу 234v у посланици апостола Павла Филипљанима (сл. 13).
Видимо да је овај рукопис украшен доста хетерогеном орнаментиком какву ријетко срећемо у низу босанских рукописа. Иницијали су рађени изузетно педантно, док други указују на приличну немарност израде, и дати су са више лакоће.
ИЗВОР: Д. Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997; М. Харисијадис, Илуминација рукописа босанског поријекла у средњем вијеку, ГЛАС CCCLIV Српске академије наука и уметности, Одељење историјских наука, књига 6, Београд 1988.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.