Прела и сијела

Подели:

слика етно удружење „Завичај“

 

Прело је један од облика женских моба (моба – обичај међусобног помагања на селу). Мобе се сазивају у различито доба године и дана у зависности од посла који треба обавити. Прела се више сазивају у јесен и зиму, када су дани краћи, а ноћи дуже, када има мање посла у пољу. Сазивају се да се обаве женски радови, као што су: чешљање вуне, гребенање, предење, плетење. На прело се ишло да се нешто уради другоме или да се уради нешто за себе, али и ради пјесме и весеља.

Прела сазивају домаћице или њихове кћери. Дјевојке на приједлог домаћице одлучују у колико сати ће доћи на прело. Већином су прела сазивали имућнији, ради простора и гозбе. Код њих је могло доћи више дјевојака и момака па је могло бити веселије. Дјевојке су се посебно уређивале за прело. Када се дођне на на прело прво се мало посједне, почасти се соком, уштипцима, јабукама, орасима и љешњацима, па се онда прелазило на посао. Домаћица одлучује шта ће се радити. Неке дјевојке преду, друге плету, треће везу.

Момци су на прела долазили нешто касније. Долазили су у групама, већином из других села. Сједали су поред дјевојака које им се свиђају, удварали им се, задиркивали, узимали клупка и вретена, гађали их смотуљцима вуне. Дјевојци би било драго да је задиркује момак који јој се свиђа, док је од осталих бјежала на друго мјесто. У току рада дјевојке су пјевале, а момци лупали орасе и љешњаке и давали их дјевојкама. На прелима су се причале већ познате приче, загонетало се и забављало на разне начине. Након завршртка послова играло се коло. Када се зађе већ касно у ноћ, прело се приводило крају. Момци су пратили дјевојке кућама и договарали сљедеће сусрете.

Текст преузет са адресе: http://www.kozaraethno.com/index.php?option=com_k2&view=itemlist&task=category&id=40:prela-i-sijela&lang=sr

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *